Добродошли!
ПОКЛОН ЗА ВРЕМЕНА ТЕШКА…. Шта да ти поклоним драга немам куће, нити блага само срце да се у њем скријеш само усне да их жедна пијеш дал бисерје теби треба или могу звезде с неба злато немам да ти дадем али ћу звезде за те да крадем немам за дестинације скупе по џеповима су ми … Настави са читањем “ПОКЛОН ЗА ВРЕМЕНА ТЕШКА….”
ПОКЛОН ЗА ВРЕМЕНА ТЕШКА….
Шта да ти поклоним драга
немам куће, нити блага
само срце да се у њем скријеш
само усне да их жедна пијеш
дал бисерје теби треба
или могу звезде с неба
злато немам да ти дадем
али ћу звезде за те да крадем
немам за дестинације скупе
по џеповима су ми само рупе
ал у очима кријем светове многе
на те чекају да те на пут воде
зато бирај мила моја
нек одлучи жеља твоја
шта за поклон теби треба
дал богатсво или делић неба…
Братислав Богдановић
МАМА … Ко ме љуби јутром рано кад у школу ја пођем ко ме грли непрестано кад из ње кући дођем Ко ми тепа моје мило кад је време да се спава ко ме стави ту на крило кад ми болна гори глава Ко ме воли од свег више и у срцу увек носи да … Настави са читањем “МАМА …”
МАМА …
Ко ме љуби јутром рано
кад у школу ја пођем
ко ме грли непрестано
кад из ње кући дођем
Ко ми тепа моје мило
кад је време да се спава
ко ме стави ту на крило
кад ми болна гори глава
Ко ме воли од свег више
и у срцу увек носи
да ме скрије од те кише
руке греје у мојој коси
Загонетка није тешка
просто се реши сама
то је она што се смешка
само моја мила мама…
Братислав Богдановић
ОПСЕСИЈА … Ах те очи враголасте опсесија моје маште шта ли мисле док ме гледе питање је што ме једе и те усне баш црвене дал ће љубит оне мене волео бих ја да знам да ти себе одмах дам Ах те груди миришљаве што ми срцу немир праве дал ће постат део јаве ил … Настави са читањем “ОПСЕСИЈА …”
ОПСЕСИЈА …
Ах те очи враголасте
опсесија моје маште
шта ли мисле док ме гледе
питање је што ме једе
и те усне баш црвене
дал ће љубит оне мене
волео бих ја да знам
да ти себе одмах дам
Ах те груди миришљаве
што ми срцу немир праве
дал ће постат део јаве
ил ће у сну да ме даве
и та коса коврџава
где ће она да преспава
на рамену жељном моме
ил ће отић ка другоме
Пољуби ме враголаста
да не пати моја машта
нек ти коса завијори
док се тело с мојим бори
овај немир да изгори
моју чежњу да умори…
Братислав Богдановић
САМО СЕЋАЊЕ … Могу ли даљине и авети тишине пустити да мине та бол што на тебе сети ме могу ли дубине у загрљају тмине прогутати тугу што због тебе боли ме може ли плима што сећања има да са осеком нестане или ће туга што боли кроз сећање тек са смрћу да нестане… Братислав … Настави са читањем “САМО СЕЋАЊЕ …”
САМО СЕЋАЊЕ …
Могу ли даљине
и авети тишине
пустити да мине
та бол што на тебе
сети ме
могу ли дубине
у загрљају тмине
прогутати тугу
што због тебе
боли ме
може ли плима
што сећања има
да са осеком нестане
или ће туга
што боли кроз сећање
тек са смрћу
да нестане…
Братислав Богдановић
У СРЦУ ТЕ ЧУВАМ … Још нисам написао песму нити тебе достојан стих јер постиде се речи и риме када тебе ставим међ њих Још нисам осликао слику која може дочарати ти лик јер помешам четкице и боје док осликавам очи твоје Још нисам пронашао мирис на који мирише твој дах јер нема мириса ни … Настави са читањем “У СРЦУ ТЕ ЧУВАМ …”
У СРЦУ ТЕ ЧУВАМ …
Још нисам написао песму
нити тебе достојан стих
јер постиде се речи и риме
када тебе ставим међ њих
Још нисам осликао слику
која може дочарати ти лик
јер помешам четкице и боје
док осликавам очи твоје
Још нисам пронашао мирис
на који мирише твој дах
јер нема мириса ни те ароме
који су равни даху твоме
Зато те драга у срцу чувам
јер киша ће боју опрати лако
тишина може украсти стих
ветар мирис однети далеко
само у мом срцу ће те
увек волети неко…
Братислав Богдановић
ВРЕМЕ… Одавно ти године не бројим њих се са тобом ја не бојим у души ми не можеш остарити оно што си била, заувек ћеш бити… За године ти немој да мариш у мени си престала да стариш и у срцу овом што ти је заклон дало за тебе је време стало… Не веруј зато … Настави са читањем “ВРЕМЕ…”
ВРЕМЕ…
Одавно ти
године не бројим
њих се са тобом
ја не бојим
у души ми
не можеш остарити
оно што си била,
заувек ћеш бити…
За године ти
немој да мариш
у мени си
престала да стариш
и у срцу овом
што ти је заклон дало
за тебе је
време стало…
Не веруј зато
шта огледало каже
оно често
уме да лаже
већ ти слушај
шта ми срце бије
оно ће ти рећи
колико година ти је…
Братислав Богдановић
БУДИ ЛИ ТЕ… Буди ли те срце моје оном својом силном јеком на јастуку твоме меком ил те можда успављује док за тебе оно бије неке драге мелодије Буди ли те ватра даха оним својим врелим жаром док пољубцима дајем маха силном снагом, својим чаром ил ти санак учвршћује и од жеља њега кује Буди … Настави са читањем “БУДИ ЛИ ТЕ…”
БУДИ ЛИ ТЕ…
Буди ли те срце моје
оном својом силном јеком
на јастуку твоме меком
ил те можда успављује
док за тебе оно бије
неке драге мелодије
Буди ли те ватра даха
оним својим врелим жаром
док пољубцима дајем маха
силном снагом, својим чаром
ил ти санак учвршћује
и од жеља њега кује
Буди ли те додир тела
рука моја дал те пече
док крај мене дрхтиш цела
ово нежно, тихо вече
или можда и не сниваш
само се од јаве скриваш
да не планеш ти у трену
осећаји кад ти крену
па се то са собом бориш
у загрљају да не изгориш…
Братислав Богдановић
Gordošću oplakano,o moje sutra Pseći pokorno za carsku ložnicu put, Tamo gde serafim krilima let Dubokim naklonom dželatu pod skut. Tamo gde otmenost odežda-plot, O moje sutra,prezreh te u čas Kad Juda dotače me,u čas Kad svet sagledah kroz raširene zene.
Gordošću oplakano,o moje sutra
Pseći pokorno za carsku ložnicu put,
Tamo gde serafim krilima let
Dubokim naklonom dželatu pod skut.
Tamo gde otmenost odežda-plot,
O moje sutra,prezreh te u čas
Kad Juda dotače me,u čas
Kad svet sagledah kroz raširene zene.
Kako je sve isto a ipak drugacije, ja živim san i želim da se probudim, i sve me nekako plaši da kasno je, u srcu zarobljen na tebe osudjen. Svaka stanica kao da je poslednja, svaka mi rec u secanju odzvanja, premnogo istine , jos više topline, izbledelo pod senkom istine … Nekada na granici … Настави са читањем “Prolećna zima – Aleksandar Kavaja”
Kako je sve isto a ipak drugacije,
ja živim san i želim da se probudim,
i sve me nekako plaši da kasno je,
u srcu zarobljen na tebe osudjen.
Svaka stanica kao da je poslednja,
svaka mi rec u secanju odzvanja,
premnogo istine , jos više topline,
izbledelo pod senkom istine …
Nekada na granici , danas izdajnici,
i to me boli,
želeo sam samo malo poštovanja,
želeo sam mokre ulice u vreme svitanja,
i usne moje milice,
kartu za dvoje u kucici snova
želeo sam da se sreca ne zove lova …
Verovao sam , mene je srce vodilo,
u ovom užasu preteških koraka,
zbunjena kao probudjena,
usamljena i ne uzbudjena,
prašina na mom reveru bez cinova
vojnik u duši , vojnik u odelu,
vojnik u gradu, general na selu …
Ovo su dani prolećne zime,
i svaka sitnica mi suzu proziva,
ako ti poklonim mesta koja me sećaju na nas
onda se moram odseliti,
prašina na mojim cipelama
i oči u koje ne možeš da pogledaš,
sebe mi dugujes i ti to znaš …
“Jer i pepeo će vetri razneti a nema razrešenja” Momčilo Nastasijević Dozivam te nevidljivo Pesmom te mamim Osmehom Suzama. Ime ti izmišljam Lik ti slikam vlastitom senkom Ne videh te Ne čuh. Osećam tragove tvoje Kap krvi na kamenu Kap krvi u svesti. Dovoljno za bol.Za nemoć. Nezainteresovano oko tvoje Motri me poniženog. Ožiljci-brazde u … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”
“Jer i pepeo će vetri razneti
a nema razrešenja”
Momčilo Nastasijević
Dozivam te nevidljivo
Pesmom te mamim
Osmehom
Suzama.
Ime ti izmišljam
Lik ti slikam vlastitom senkom
Ne videh te
Ne čuh.
Osećam tragove tvoje
Kap krvi na kamenu
Kap krvi u svesti.
Dovoljno za bol.Za nemoć.
Nezainteresovano oko tvoje
Motri me poniženog.
Ožiljci-brazde u krvi
Laju.