Категорија: Uncategorized
HRONIKA JEDNE LJUBAVI
„Lastavice moja“ Rekao si krajem marta I pod strehama tvojih kapaka Izgradila sam gnezdo Lastavičasta Lakomislena Lepršala sam sam oko sna o tebi Poverovala sam da sam ti ptica… „Brezo moja bela“ Šapnuo si početkom aprila: Izlistala sam pod tvojim prstima Zavijorila razvigorna Brezolika Belokora Pustila koren u tvome srcu. Mislila sam da si … Настави са читањем “HRONIKA JEDNE LJUBAVI”
„Lastavice moja“
Rekao si krajem marta
I pod strehama tvojih kapaka
Izgradila sam gnezdo
Lastavičasta
Lakomislena
Lepršala sam sam oko sna o tebi
Poverovala sam da sam ti ptica…
„Brezo moja bela“
Šapnuo si početkom aprila:
Izlistala sam pod tvojim prstima
Zavijorila razvigorna
Brezolika
Belokora
Pustila koren u tvome srcu.
Mislila sam da si me ukorenio .
“Pesmo moja nad pesmama”
Govorio si u danima zrenja i vrenja.
Propevalo je sve u meni
Sama sam postala sonata
Stihotvorna
Zlatoreka
Ispisala sam te svakom pesmom.
Pomislila sam da sam pesnikinja…
„Žena si moja“
Čekala sam da čujem.
Do jeseni sam čekala
Dok laste nisu napustile gnezda
I lišće breze razneo vetar
I mene raznele moje pesme…
Ćutao si
Jer
Već si imao ženu…
Nena Miljanović
BITI ILI NE BITI…
Ne , ( ljubavi moja), ne vezujem više pojas ( nevinosti) oko kaftana od svilene mesečine reči u koji sam (raz)odevala dušu dok pišem, gola kao istina do poslednjeg slova o tebi. Ne, ( ljubavi tuđa), ne nosim više taj ogrtač tvoje (ne)istine, ( ti si mi ga poklonio za naš dan Prvi i … Настави са читањем “BITI ILI NE BITI…”
Ne , ( ljubavi moja),
ne vezujem više pojas ( nevinosti)
oko kaftana od svilene mesečine reči
u koji sam (raz)odevala dušu dok pišem,
gola kao istina
do poslednjeg slova o tebi.
Ne, ( ljubavi tuđa),
ne nosim više taj ogrtač tvoje (ne)istine,
( ti si mi ga poklonio za naš dan Prvi
i rekao da si ga za mene satkao od ljubavi
a već je bio nošen i već si voleo)
Da, (ljubavi),
ja i sad gola pišem o tebi
ali to više nisu pesme device vestalke:
iskusna poetska kurva ih peva,
koja zna umeće da uveri da je ljubav
i kad se prodaje za goli život.
Pišem te (ne)ljubavi,
preživljavam …
copyright © Nena Miljanović
JA NE PIŠEM OVU PESMU TEBI – Milovan Petrović
Ja ne pišem ovu pesmu tebi to mi ne da isti ponos stari, ali ruka, ruka me ne sluša. piše tebi za ponos ne mari. Moje oči suze neće liti, ne zbog tebe i odlaska tvoga, ali srce, srce me ne sluša, šapuće mi; “Patiću do groba”. Ne želim te i ne volim … Настави са читањем “JA NE PIŠEM OVU PESMU TEBI – Milovan Petrović”
Ja ne pišem ovu pesmu tebi
to mi ne da isti ponos stari,
ali ruka, ruka me ne sluša.
piše tebi za ponos ne mari.
Moje oči suze neće liti,
ne zbog tebe i odlaska tvoga,
ali srce, srce me ne sluša,
šapuće mi; “Patiću do groba”.
Ne želim te i ne volim više,
moram sada da te zaboravim,
a kada mi telefon zazvoni,
drugi zovu, a tebi se javim.
Drugu ljubav sad ću naći sebi
i pronaći sa njom svoju sreću,
ali nešto govori u meni,
da ko tebe nikad volet neću.
Ja ne pišem ovu pesmu tebi
zaboravi sve stihove moje,
još da mogu i ja zaboravit
naše dane, vrele usne tvoje.
Ruka moja i dalje ne sluša,
pa ja ne znam šta da radim više,
pustiću je nek radi po svome,
šta bi drugo, kad istinu piše.
Milovan Petrović
–
MIRIS LIPE NA BALKANU -ciklus BALKANIKE
Veliš da ti pričam o sebi Kako se sećam i osećam Oćeš venac o meni ko Petrijin E lepa moja pesnikinjo Nije moj život za tvoju pesmu Nema tu šta da se kaže lepo Pa da mi se neko obraduje kad čita Nema bogzna šta ni tužnog Da bi se neko nada mnom zaplako Tako … Настави са читањем “MIRIS LIPE NA BALKANU -ciklus BALKANIKE”
Veliš da ti pričam o sebi
Kako se sećam i osećam
Oćeš venac o meni ko Petrijin
E lepa moja pesnikinjo
Nije moj život za tvoju pesmu
Nema tu šta da se kaže lepo
Pa da mi se neko obraduje kad čita
Nema bogzna šta ni tužnog
Da bi se neko nada mnom zaplako
Tako
Običan život žene na Balkanu…
…Dan za danom svanjava i prolazi
I ni jedan da kažem moj
Od kad sam se udala i decu izrodila
Zaboravila sam na se
Da nije nji’ da su rasli
Ne bi ni prenetila da starim i sedim
Nije se imalo kad gledati na se u ogledalu
Gledalo se u kuću i decu
Ko ker vezana za pleme i sleme
I da me ko odrešio ne bi umela drukčije
Ta nisam ja pseto brez gose
Precrkla bi ako ne bi trebala nikome
Vako kako ne trebam sebi
Vaka ko iskopnio bostan
Kad gledaš spolja ima ga
A kad rasečeš šuplje
Nigde crvenog srca
Pesnikinjo moja
Ne gledaj me tako i ne žali me
I ne pitaj me da l’ i za čim žalim
Na priliku za mlados’ i ljubav
Davno sam ja sebe u sebi saranila
I nikad se ne bi ničeg setila
Da nije u junu one mesečine i uštapa
Kad mesec izgreje poviše lipe ucvale pred kućom
I šare na njemu se ocrtale ko ljucko lice
A ja ne spavam umorna nego ga gledim
I sve ga ljubim očima
A na dušu mi se svali sav moj život
Pa davi ko da mi je ko stenu navalio na prsa
Ej kako jekćem i naričem tad u sebi
Ko za meitom božemeprosti
A avaz ne puštam
Da ne probudim onog što diše i spava uza me
I ja vek disa’ uz njega
A nije onaj na kog me mesec podseća
Saranjen sa mnom u meni
Tad da mi je da me prekine miris lipe
Da me nema i da me nikad nije ni bilo
Za ovaj uveli venac o meni…
Nena Miljanović
Mrzim sve u vezi nas, Milica Miladinović
Uzimam tvoju ruku, tako je nežna, hladna. Tako mi trebaš, tvoje ljubavi sam gladna. U mislima si mi, ne volim kad na tebe mislim, ne volim kad čujem tvoj glas, ne volim ništa u vezi nas. Ali uvek kad si mi blizu, topim se kao led, ne mogu sa izbegnem nemirni pogled. Oo, zašto uvek … Настави са читањем “Mrzim sve u vezi nas, Milica Miladinović”
Uzimam tvoju ruku,
tako je nežna, hladna.
Tako mi trebaš,
tvoje ljubavi sam gladna.
U mislima si mi,
ne volim kad na tebe mislim,
ne volim kad čujem tvoj glas,
ne volim ništa u vezi nas.
Ali uvek kad si mi blizu,
topim se kao led,
ne mogu sa izbegnem
nemirni pogled.
Oo, zašto uvek meni dodješ
taman kad te prebolim.
Sretnemo se kad god prodješ,
I podsetiš me da jos te volim.
Oo,zasto sam uopšte
sa tobom bila,
šta mi je doneo dodir tvoj,
Odbacio si me i ja sam
slomila krila,
umesto da si zaštitnik moj.
Uzimam tvoju ruku,
čujem tvoj glas,
topim se kao led,
a mrzim sve u vezi nas.
NEKADA SAM DAVNO SNEVAO O TEBI – Milovan Petrović
Nekada sam davno snevao o tebi u snovima svojim samo se predao, nekada sam davno maštao o nama a da te na javi, ipak nisam znao. Nekada sam davno jako poželeo da iz mašte moje u zbilju mi svratiš, da ostaneš sa mnom zauvek na javi i da se u snove nikada ne vratiš. … Настави са читањем “NEKADA SAM DAVNO SNEVAO O TEBI – Milovan Petrović”
Nekada sam davno snevao o tebi
u snovima svojim samo se predao,
nekada sam davno maštao o nama
a da te na javi, ipak nisam znao.
Nekada sam davno jako poželeo
da iz mašte moje u zbilju mi svratiš,
da ostaneš sa mnom zauvek na javi
i da se u snove nikada ne vratiš.
Nekada si davno u mašti mi rekla
da napustim stvarnost i u maštu dođem,
pitao sam kako? a ti mi tad reče;
“Snovima ćeš biti sve do mene vođen.”
Nekada sam davno prešao granicu
i u snove tvoje svesno zalutao,
nekada sam davno usne ti dotako
i u mašti našoj zauvek ostao.
Nekada sam davno,… ne bih da se vratim
jer u mašti našoj mi živimo snove,
nekada sam davno stvarnost napustio
i sa sebe zauvek bacio okove.
Milovan Petrović
–
PRELUDIJUM
Umreću, I neće žaliti za mnom zaboravljene jasike- Radosno će šumeti Nekoj drugoj zaljubljenici u poeziju U crvene sutone na reci, Sve će teći kao što je teklo: Nijedan val moje Drine neće stati Kad poslednji moj talas smiri oseka, I dalje će se mrestiti ribe u virovima I gačci u vrbacima će se pariti … Настави са читањем “PRELUDIJUM”
Moja pesma vredi tri puža-Radmila Nastić Antanasijević
Jutros su krenuli lovci na puževe. Žene su za parama lude vodile su i decu i muževe. Tek oko deset , projuri sokakom dečak slinav: “Za puža dinar,za puža dinar!” A ja krenula da ih spašavam,krijem. Ja volim sve da jedem i pijem, puževe ne mogu,ja ih volim. Za njih sam spremna i da ubijem. … Настави са читањем “Moja pesma vredi tri puža-Radmila Nastić Antanasijević”
Jutros su krenuli lovci na puževe.
Žene su za parama lude
vodile su i decu i muževe.
Tek oko deset ,
projuri sokakom dečak slinav:
“Za puža dinar,za puža dinar!”
A ja krenula da ih spašavam,krijem.
Ja volim sve da jedem i pijem,
puževe ne mogu,ja ih volim.
Za njih sam spremna i da ubijem.
“O ljudi,koji vam je đavo?
U svemu vidite novac,
da li vam je samo do njega stalo,
zar ne volite prirodu bar malo?”.
A oni mi kažu:
“Idi ludaku i piši pesme,
možda i za njih dobiješ koji dinar!”
Misleći da sam luda
ismejava me i onaj dečak slinav:
“Za puža dinar,za pesmu tri!”
Ali ja ne odustajem i kažem:
“Đavoli,umiraće te sporo
ko što se kreću puževi!”
Uspela sam da pronađem
i sakrijem tri.
Baš sam srećna:
“Moja pesma vredi tri puža,
a vi ste zli!”
ANDALUZIJSKI NOKTURNO
Ah Andaluzijio Ah Cigani Cigani Jedna sam od vas dušom I srce mi je mesečev prsten Uzalud Ovde Ovde Nemam koga da prstenujem njime Slobodo moja luda Ovde si me osudila na samovanje (nikog toliko slobodnog) Ljubavi moja prevelika (nikog dovoljno jakog da te podnese) Neobuzdana Kao nezauzdana andaluzijska ždrebica Galopiram stihovima Jurim Da prestignem … Настави са читањем “ANDALUZIJSKI NOKTURNO”
Ah
Andaluzijio
Ah
Cigani
Cigani
Jedna sam od vas dušom
I srce mi je mesečev prsten
Uzalud
Ovde
Ovde
Nemam koga da prstenujem njime
Slobodo moja luda
Ovde si me osudila na samovanje
(nikog toliko slobodnog)
Ljubavi moja prevelika
(nikog dovoljno jakog da te podnese)
Neobuzdana
Kao nezauzdana andaluzijska ždrebica
Galopiram stihovima
Jurim
Da prestignem svoju balkansku poetsku smrt
Čuješ li me Lorka
Andalužanine
Ciganine
Ne jecaj mi tim mladalačkim stihovima prokletniče
Imao si više sreće od mene
Da se rodiš u Andaluziji i da te ubiju mladog
A ja starim
Starim
Ovde
Gde srce moje preveliko ne treba nikome
I niko me neće ubiiti
Lud od ljubomore i strasti
Da umrem najciganskijom ženskom smrću
Kao Karmen
(smrću koja bi mi donela ime i slavu pesmama)
U još petsto poema o njemu
I umrem
Umrem
Pre nego što potpišem poslednji stih
I zgazim prsten poezije u prsima
Bezvredan
Na Balkanu…
Nena Miljanović