Ah
Andaluzijio
Ah
Cigani
Cigani
Jedna sam od vas dušom
I srce mi je mesečev prsten
Uzalud
Ovde
Ovde
Nemam koga da prstenujem njime
Slobodo moja luda
Ovde si me osudila na samovanje
(nikog toliko slobodnog)
Ljubavi moja prevelika
(nikog dovoljno jakog da te podnese)
Neobuzdana
Kao nezauzdana andaluzijska ždrebica
Galopiram stihovima
Jurim
Da prestignem svoju balkansku poetsku smrt
Čuješ li me Lorka
Andalužanine
Ciganine
Ne jecaj mi tim mladalačkim stihovima prokletniče
Imao si više sreće od mene
Da se rodiš u Andaluziji i da te ubiju mladog
A ja starim
Starim
Ovde
Gde srce moje preveliko ne treba nikome
I niko me neće ubiiti
Lud od ljubomore i strasti
Da umrem najciganskijom ženskom smrću
Kao Karmen
(smrću koja bi mi donela ime i slavu pesmama)
U još petsto poema o njemu
I umrem
Umrem
Pre nego što potpišem poslednji stih
I zgazim prsten poezije u prsima
Bezvredan
Na Balkanu…
Nena Miljanović