Добродошли!
Svaki put kad Liza otputuje iz oblačnog zida dnevne sobe izraste ljubičica, zamirišu boje karanfila
Svaki put
kad Liza otputuje
iz oblačnog zida dnevne sobe
izraste ljubičica, zamirišu
boje karanfila
Настави са читањем “SVAKI PUT – Mirko Popović”
Čitaš dlane Iščitavaš zenit Da sačuvaš svijetlu Točku mlaznjaka
Čitaš dlane
Iščitavaš zenit
Da sačuvaš svijetlu
Točku mlaznjaka
Настави са читањем “KLEPSIDRA – Mirko Popović”
Ne ostavljaj me Ne prepuštaj me meni samoj Lakoverna kao neiskusna devojčica I nesigurna kao iskusna žena koju ostavlja mladost Ne verujem sebi u noćima kao ova Kad mesec srebro lije i toči I posrebri isprepletane breze i jablanove Učniće mi se da su ljubavnici i da se grle Drhtavi na lakom vetru Drhtava od … Настави са читањем “NA MILOST I NEMILOST – Nena Miljanović”
Ne ostavljaj me
Ne prepuštaj me meni samoj
Lakoverna kao neiskusna devojčica
I nesigurna kao iskusna žena koju ostavlja mladost
Ne verujem sebi u noćima kao ova
Kad mesec srebro lije i toči
I posrebri isprepletane breze i jablanove
Učniće mi se da su ljubavnici i da se grle
Drhtavi na lakom vetru
Drhtava od bola za tobom
Slušaću pesmu slavuja iz šiblja
I plakaću za tvojim glasom
Pesnički osetljiva na ljubavne trilere ponoćnih ptica
Poželeću da mi govoriš sve i svašta
Od nežnosti kao zaljubljeni mladić
Do perverznosti sredovečnog ljubavnika
Ostavljena samoj sebi
Vetra šum ću čuti kao tvoj uzdah ljubavi
Dubok do dna tvoje muškosti
Ako ne budeš tu
I poverujem da si me ostavio sasvim
Poželeću da sam breza jablanu
I ženka slavuju
I ljubav bilo kome
Iz očaja
Biću bilo čija za jednu noć
Ako me ostaviš samu juče
I sutra
I bilo kada
Na milost i nemilost ženi u meni
U noćima kad mesec bludniči sa biljem
Ako me prepustiš zaboravu
Zaboraviću se sa nekim
Ko će te konačno ubiti u meni
I mene u poeziji
Ne ostavljaj me ubici
Meni samoj …
Mlazevi svetlosti kroz roletnu Licem se proliju Uzdahom plaćam tu čaroliju Ko brušeno kamenje tvojih očiju Kada me sretnu Na stazama hodočašća Pa epohu za epohom lutam Pa život za životom selim Taj san pod pazuhom Po sunčanim stazama Već smo se sreli toliko puta U različitim ulogama A da i ne … Настави са читањем “Mimohod s anđelima”
Mlazevi svetlosti kroz roletnu
Licem se proliju
Uzdahom plaćam tu čaroliju
Ko brušeno kamenje tvojih očiju
Kada me sretnu
Na stazama hodočašća
Pa epohu za epohom lutam
Pa život za životom selim
Taj san pod pazuhom
Po sunčanim stazama
Već smo se sreli toliko puta
U različitim ulogama
A da i ne pamtiš naše početke
Kako je evoluirala žena iz prve žene
I čovek iz prvog čoveka
Koja te zona vremenska dovela do mene
Saputniče mog uzdaha
Nas je zvezda Vitlejemska
Vodila na mesto jedne kolevke
U kojoj ljubav se rodila
Ne gazi po fosilima staklokrilaca
Vesnika raja
Božjih glasnika
To nije korak do oproštaja
Već marš po njihovim krilima
To nije mesto za tvoju sumnju
Za tvoja načela usvojena od sveta
U mimohodu s anđelima
Silazim lestvicama
Kojim se oni uspinju
Da bi te sačekala
Na mestu gde smo se prvi put sreli
Pa uzmi moje mesto u raju
Kada te umori ovaj dom planetarni
I približiš se svome kraju
Ta dijadema koju ti daju
Moje će puteve da osvetli
Jer mi je hladno čak i na toj visini
I gladno srce ne ume da te nema
U jednom dalekom raspuklom jutru
U stolici za ljuljanje nikada dalja
Spokojno zaspaću na kraju sveta
Jer znam da sam te dala na čuvanje
Na suprotnoj strani od mojih želja
Onima što znaju tajnu svih naših susreta
Bacam novčić u fontanu od leda Imenom Buđenje u srcu Kalemegdana Nek sačeka proleće da potone do dna Jedna lansirana želja opet će ga naterati da ispliva Dok ga ne pokupe Cigani stopalima bosim od leta U toj refleksiji aqua marin lokve Gužvaš mi se u sećanju bez dozvole Kao što se gužvaš u njenim … Настави са читањем “Plamen decembra-Mila Jašović”
Prizivam kišu i ona priziva stihove Ples milijardu kapi U aprilskoj simfoniji Penom se množe Rimujem se sa senom na zidu U kostimu za salsu Preko mokre kože Pišem ti pismo Kao u transu Perom po beloj hartiji Na ispitu zrelosti pali smo A obesti dečije se ne tolerišu Onima koji su mogli više dati … Настави са читањем “Kap-Mila Jašović”
Za njega Bolno se odričem čak i njega Jer je srećniji bez mene nego sa mnom On koji me čini velikom ženom I beznačajnom pesnikinjom Jer nemam dovoljno zaokruženu reč Da ispevam lakonsku pesmu U koju bi u par stihova stalo sve Teško je kao o smrti to o ljubavi O apsolutnoj koja se … Настави са читањем “SAMA – Nena Miljanović”
Za njega
Bolno se odričem čak i njega
Jer je srećniji bez mene nego sa mnom
On koji me čini velikom ženom
I beznačajnom pesnikinjom
Jer nemam dovoljno zaokruženu reč
Da ispevam lakonsku pesmu
U koju bi u par stihova stalo sve
Teško je kao o smrti to o ljubavi
O apsolutnoj koja se živi
I o kojoj se ne pišu patetične pesme
Ni zamršene preduge poeme
Koje uporno pišem
Nemoćna da iskažem
O moćnom dodiru Ukupnosti
Kad mi duša njegova dušu dodirne
Poezijom
I osetim šta su to Ljubav Bog i Smrt
I šta sam ja sama
Sama
Ponovno je odjurio tamo gdje se s nekim značajnim mimoišao. Je li to bila ona… u povorci svakodnevnih prolaznika?! Kao da mi je graciozno poka- zala način kozmičkog sporazumijevanja. Evo, netom je pisala da dolazi. I vra- ća se u Sarajevo. Meni se vraća. A onda se sjetio kako mu je prije mnogo … Настави са читањем “NE, NIJE SE IGRAO RADI IGRE – Mirko Popović”
Ponovno je odjurio tamo gdje se s nekim značajnim mimoišao. Je li to
bila ona… u povorci svakodnevnih prolaznika?! Kao da mi je graciozno poka-
zala način kozmičkog sporazumijevanja. Evo, netom je pisala da dolazi. I vra-
ća se u Sarajevo. Meni se vraća. A onda se sjetio kako mu je prije mnogo
godina (umjesto razglednice) u srce utisnula svoj sjaj u očima, mali, poput
leptira lebdeći, plačni osmijeh i riječi: „Ne, nikada se neću vratiti, ni onda
kada, možda, spoznaš svoje grijehe. Jer ni tada nećeš umjeti u meni mene
prepoznati.“ Htio je tada nešto reći, izustiti, ali je, ukočen, samo nijeme
ruke pružio za sudbinom.
Настави са читањем “NE, NIJE SE IGRAO RADI IGRE – Mirko Popović”
Rekao je:”Ne talasaj.Ti svojim srcem vezuješ ruke A njihova nikad nećeš otopiti. Istina vređa Prste savijene iza leđa. Skidaće zvezde, a nebo će ti oteti. Potopi krikove u podmornice Jer duša po svome kliče Na račun udobnosti Osenči lice pred svima i naoružaj svoje slabosti Pokrij to sunce u nedrima livrejom … Настави са читањем “Zatalasaj”
Rekao je:”Ne talasaj.Ti svojim srcem vezuješ ruke
A njihova nikad nećeš otopiti.
Istina vređa
Prste savijene iza leđa.
Skidaće zvezde, a nebo će ti oteti.
Potopi krikove u podmornice
Jer duša po svome kliče
Na račun udobnosti
Osenči lice pred svima i naoružaj svoje slabosti
Pokrij to sunce u nedrima livrejom
Malo nas hrli za idejom
Većina samo pored nje promiče.”
Masa bi dušu amputirala
Da njome plati zlatne kaveze
Ugojenima od sujete i lažnog morala
Sve dok dopunjuju hleb na njene trpeze
A ti to nazivaš ratnicima?
Mehanizme koji dišu po pravilima?
Skupiću armiju baraba sa margina
Što iskaču iz padobrana
Pravo u grotlo vulkana
Izlaze iz jazbina i spavaju po klupama
U pomrčini
Omaž za njihove ruke grube
Što čuvaju straže onima koji se ljube
Na mesečini
Sirovim snagama napravi
Most preko aveti
Koja se meškolji preko pravde prapretka
Došlo mi je da te volim
I posle poslednje ljubavi
I ako ratujemo na suprotnim stranama
Nisi ni ti bolji
Samo ti lepše stoje
Maskirne boje
Novog poretka
Kraj marta je Vraća se još jedno moguće proleće Vraćaju se nemoguće misli o tebi Kao velike bele ptice Lepršaju i gnezde mi se u nadanje I vetar neki lako šumi Čujem ga i osećam čini mi se ( to ti negde daleko dišeš verujem) Sklapam oči i udišem te radosna ( osećam da se … Настави са читањем “KAP (NOKTURNO)-Nena Miljanović”