„Моје драго“
У сумраку растанка, тужне су сјенке пале,
ријечи су стајале, као птице доласком хладног доба.
Срце тихо јеца, растанак кроји свој пут,
а љубав, попут птице селице, тражи ново љубавно крило,
некада, што је топло уснило.
Ти си био моје сунце, свјетлост у тамној ноћи,
растанак је попут олује, која носи снове далеко и широко.
Али у теби, пронашла сам љубав, попут трајне ријеке,
и у мом срцу, ти ћеш остати заувијек.
Растанак је попут плеса посљедњих корака,
али у тим тренуцима, осјећам захвалност и снагу љубави.
Твоје ријечи су као мелодија која не престаје свирати,
и у мом сјећању, твој смијех увијек ће блистати.
Ти си ми био ослонац, камен темељац нашег свијета,
растанак је попут птице која напушта гнијездо, али с вјером у нова узлетишта.
Твоје додире памтићу попут њежног повјетарца,
и у мом срцу, твоје мјесто остаће трајно, као свијетла звијезда…
као топлина нашег гнијезда.
Растанак доноси бол, али и сјећања топла,
твоја љубав, била је попут сунчеве зраке, што грије и кад ноћу крочиш.
У мом срцу носићу успомене као благо,
јер ти си био моја љубав, моје пролазно али незаборавно чудо,
моје драго.
Kategorija: Mladi pesnici
Подаци:
Милица Мирјанић;
ученица 4. разреда Медицинске школе у Бања Луци; РС/БиХ;
мјесто пребивалишта: Лакташи;
-категорија: ученици средњих школа и студенти
