ТАЈНА
За тебе нико неће знати.
Остали,
можда си ми само најбољи друг био,
али си увијек био ту када ме је нешто забољело.
О нашим сновима само ми знамо,
и мјесто састанка траг,
нашу чежњу само ми познамо,
не знаш, колико си ми био драг.
Несклад наших трептаја, ствара нови сјај,
сваки његов поглед упућен мени,
ствара нови доживљај.
Тропске кишне шуме и пејзаж зеленила,
сами, ти и ја,
ни за шта, то, не бих замијенила.
Док, на обали… гдје шкољке сан уморан хвата,
узбуркани таласи дочаравају усамљеност нашу,
новоотворено вино и чаша уз чашу.
Смијех и суза шума,
самоћа и прашума.
Спајала нам је руке усамљеност та,
или падање мрака,
ко зна?
Сами, ти и ја,
нешто нас топло опија,
да ли је у мени срећа или болна истина,
да је ово све неистина.
Желим да сједимо заједно и
гледамо правац обзорја,
сами, ти и ја
до новог праскозорја.
© Милица Мирјанић, ученица Медицинске школе у Бањој Луци;
Категорија: Млади песници
Читајући ову пјесму, млада ауторка Милица је исказала многе емоције које су ме, искрено погодиле… такође допада ми се ова тема тј. спој љубави и вина, јер како се то спомиње и у Библији у разним метафорама, тако ми је и драго, да се то и данас спомиње.
Свака част на идеји, а и теби Милице.
Хвала на издвојеном времену и лијепим ријечима, много ми значе…
Bravo Milice. Radujem se spoznaji da mladi talentovani ljudi pišu i ohrabre se da napisano pošalju.
Ovaj sajt je prepoznatljiv po tome da poštuje sve spisatelje. Pesma Ti je dobra, pa samo napred.
Piši i šalji.
Želim Ti svaku sreću i još mnogo dobrih pesama.
Divno napisano Milice! Svaka čast! Sa malo riječi rekla si puno toga. Drago mi je da se mladi ljudi poput tebe još uvijek trude i rade ono što vole. Samo tako nastavi, bravo!
Svaka čast Milice! Drago mi je da postoji još ovakve djece, koja imaju hrabrosti i talenta da pišu ovakvu poeziju, kao i poeziju uopšteno… i da je podijele sa nama. Takodje, mnogo mi je drago da postoje ovakve stranice, koje podstiču mlade talente da se odazovu i pokušaju da uplivaju u ove vode, vode poezije… Pjesma je lijepo napisana, iz srca. Samo tako nastavi, piši… i put će se otvoriti… srećno!!
Kažu da neke pjesme moraš da doživiš da bi ih shvatio… tačno… Čitajući ovu pjesmu, probudile su mi se mnoge emocije iz prošlosti, kojih se rado sjećam. To su ona slatka, dječija zaljubljivanja koja poslije prerastu u pravu ljubav… Drago mi je, da djevojčica kao ti, svoja osjećanja voli da pribilježi i na papir, pa čak i da ih podijeli s nama. Znaj, da od svih nas koji vole ljepotu riječi imaš podršku. Samo tako nastavi… budućnosti je pred tobom.
Milice, od tebe će biti pesnik, vidi se to, no povedi računa o uvodu pesme jer nije koherentan sa ostalim delom. Drugi stih je nepotreban i čist je nelogozam, izbaci ga i imaćeš antologijski pesmotvor.
Srdačno i sa najboljim namerama,
Prof. B. Mijatović, književnik
Poštovani, hvala Vam na izdvojenom vremenu i upućenoj kritici, mnogo mi znači… i kao mladoj osobi i kao stvaralačkoj duši.