Добродошли!
Ovu pesmu je dizajnirala, uredila i postavila Lepa Simić ! Hvala joj na kreativnosti i pronalaženju novih mogućnosti ovog bloga. Ljuba
Ovu pesmu je dizajnirala, uredila i postavila Lepa Simić ! Hvala joj na kreativnosti i pronalaženju novih mogućnosti ovog bloga.
Ljuba
Настави са читањем “Tvoje ćutanje mi govori – Ljubodrag Obradović”
Аутор слике је Милан Бата Петровић ТАЛАС
Аутор слике је Милан Бата Петровић
SA ISTOKA NA ZAPAD Sa istoka na zapad, sa kamena na kamen, plove snovi, za život neki bolji. Plove nade, srce peva balade, a zanos mi fali, da iskru zapalim, koja menja svet. Sa istoka na zapad, sa juga na sever, duša luta, fenjer se gasi, a mašta ispašta. Sunce glečere otapa, nada pesak taloži… … Настави са читањем “SA ISTOKA NA ZAPAD – Ljubodrag Obradović”
SA ISTOKA NA ZAPAD
Sa istoka na zapad,
sa kamena na kamen,
plove snovi,
za život neki bolji.
Plove nade,
srce peva balade,
a zanos mi fali,
da iskru zapalim,
koja menja svet.
Sa istoka na zapad,
sa juga na sever,
duša luta,
fenjer se gasi,
a mašta ispašta.
Sunce glečere otapa,
nada pesak taloži…
Šta vetar može,
dok bežim
iz sopstvene kože.
Sa istoka na zapad,
lažni odsjaj, pa mrak.
Umesto da se predam,
krećem u napad,
tek da se zna!
(C) Ljubodrag Obradović
OSMESI… I… Na licu osmeh, u srcu žar, dugo odvojeni koračamo. U novim počecima je čar i mi od te vatre drhtimo. Ja draga varam sebe, ti svoja osećanja. Od ljubavi mi smo daleko, a želja u srcima odzvanja. I onda povrljamo travu, otkrivajući sve tajne tela, a sutra, okrenućeš glavu, kao da me nikad … Настави са читањем “OSMESI… I… – Ljubodrag Obradović”
OSMESI… I…
Na licu osmeh, u srcu žar,
dugo odvojeni koračamo.
U novim počecima je čar
i mi od te vatre drhtimo.
Ja draga varam sebe,
ti svoja osećanja.
Od ljubavi mi smo daleko,
a želja u srcima odzvanja.
I onda povrljamo travu,
otkrivajući sve tajne tela,
a sutra, okrenućeš glavu,
kao da me nikad nisi videla.
U tvom pogledu biće spokoj,
u glasu čudna seta,
baš ko da si zavirila duboko,
u sve najsladje tajne sveta.
Suviše si dušo gorda
i uvek ti, sve najbolje znaš.
Za svakoga ti si dobra,
ti svakom uvek sve daš.
Osmesi… I laganje…
Koračamo odvojeni…
Vazduh miriše na stradanje.
Mi smo samo nemirom zadojeni.
(C) Ljubodrag Obradović
PEJZAŽIMA UMA Mesec me goni, ja neću! Noć duga. Meni se spava. Mesec razbija prozor i leti kandžama mašu da pokrene, ja neću da mu pomognem. Zavesa pade! Mesec zajeca, pa pobeže, kao bednik u maglu. San polako stade da hvata pejzaže uma. Slatki trenutak tek što nije isključio čula, kad mesec zalaja u psu. … Настави са читањем “PEJZAŽIMA UMA – Ljubodrag Obradović”
PEJZAŽIMA UMA
Mesec me goni,
ja neću!
Noć duga.
Meni se spava.
Mesec razbija prozor
i leti kandžama
mašu da pokrene,
ja neću
da mu pomognem.
Zavesa pade!
Mesec zajeca,
pa pobeže,
kao bednik u maglu.
San polako stade
da hvata pejzaže uma.
Slatki trenutak
tek što nije
isključio čula,
kad mesec zalaja u psu.
Poče šuma rastinja
da se plete pred strahom.
Misli se razlistaše
ko grane,
gde svaki list kula postane,
pa salve prete dahom topova
da otkriju začetak života,
koga možda i nema…
Nema za nas ljude…
A možda i blista,
negde duboko u nama?
Ko će to znati,
kad magla sunce zaklanja,
a vetrova neme da je odnesu?
Ko će nam snagu dati,
da iz nas isčupamo oluju?
Magle se raznesu
i šta otkrijemo?
Nabujalu struju
koja teče u ništa!
Jer sve je ništa!
A ništa ne postoji
i ničeg nema,
života nema,
sve je varka
igra podmukla
tog ništavnog ništa,
što ne postoji,
ali htelo bi da zablista,
večno u meni
što znam,
da i sam,
ne znam ništa.
I ko će nam podariti
taj silni glas,
da hiljade misl,i
jedna drugu čuju
i zakopaju sekire nepoverenja?
Ko će to moći?
Misli se tako ne kuju!
A i kad budu prestale,
posebne potoke da pune
i jedna drugom da se truju,
kad se sve sliju u reku
i krenu da potope onu jednu,
kojom beži tajna,
da li će začetak da pukne u letu,
na ivici postojanja.
A da li može dete,
koje ni majku ni oca ne vidi,
pa nestane odmah po rodjenju,
u carstvo stote planete,
da sutra prepozna svoje bližnje?
Ako se porekla svog ne stidi,
a svo znanje i želju nevidjenu,
pomeša sa htenjem i doslednošću,
oca i majku ima da dodirne…
A pesma koju pišem…
Potok drugi počinje da izvire…
Odbacam ga u reku
što tajnu mora da ščepa
u svoje vode.
No uzaludan je
zamah tupe sekire,
kad već mesec bledi,
a raste zora
i misao se gubi,
u carstvu sna,
nepogode…
A svaka
noć
duga…
(C) Ljubodrag Obradović
DA LI SAM… Da li sam te to ja video srećnu, dok si sa mnom ležala, na cvetnom krevetu, a od ljubavi bežala i smejala mi se, ko detetu… Ili je to lice, zračilo setu, dok si glasno maštala, o nekom čarobnom svetu, a u duši osećala, da je to san sa nemogućim svršetkom. O, … Настави са читањем “DA LI SAM… – Ljubodrag Obradović”
Da li sam te to ja
video srećnu,
dok si sa mnom ležala,
na cvetnom krevetu,
a od ljubavi bežala
i smejala mi se,
ko detetu…
Ili je to lice,
zračilo setu,
dok si glasno maštala,
o nekom čarobnom svetu,
a u duši osećala,
da je to san
sa nemogućim svršetkom.
O, sad ni sam,
ne znam,
šta se to zbi sa nama,
kud to naša ljubav oteče…
Bio sam tad,
ko i ti dušo premlad,
pa kako da nam bude lepo
kad pored nas stalno,
život nove izazove nameće.
Da li sam te to ja,
video srećnu…
(C) Ljubodrag Obradović