Категорија: Ljubodrag Obradović

SMEH – Ljubodrag Obradović

SMEH Mi igramo Mi pevamo Mi svakoga zadevamo Mi umor uklanjamo Svet zabavljamo Smehom sva vrata otvaramo E hej… Mi smo društvo odabrano Prava elita bezgrešna Smeh, smeh, smeh… Mi često sve pobrkamo Jer mi smo družina smešna Aha-ha, aha-ha, aha-ha… Mi igramo Mi pevamo Mi svakoga zadevamo Mi umor uklanjamo Svet zabavljamo Smehom sva … Настави са читањем “SMEH – Ljubodrag Obradović”

SMEH

Mi igramo
Mi pevamo
Mi svakoga zadevamo
Mi umor uklanjamo
Svet zabavljamo
Smehom sva vrata otvaramo
E hej…

Mi smo društvo odabrano
Prava elita bezgrešna
Smeh, smeh, smeh…
Mi često sve pobrkamo
Jer mi smo družina smešna
Aha-ha, aha-ha, aha-ha…

Mi igramo
Mi pevamo
Mi svakoga zadevamo
Mi umor uklanjamo
Svet zabavljamo
Smehom sva vrata otvaramo
E hej…

U ovo vreme problemima puno
Mi donosimo smeh u srca sva
Smeh, smeh, smeh…
Ja bih dušo zbog tebe svet prevrno
Ali mi moj najbolji drug to neda
Aha-ha, aha-ha, aha-ha…

I zato:
Zaboravite patnju
Zaboravite tugu
Ako vas neko u životu prevari
Sa osmehom
Pronadjite sreću drugu

Baš zato:
Mi igramo
Mi pevamo
Mi svakoga zadevamo
Mi umor uklanjamo
Svet zabavljamo
Smehom sva vrata otvaramo
E hej…

© Ljubodrag Obradović

Napisano za turnir duhovitosti Politike Ekspres, kao himna smešne družine Trebotin

MIRIS BOŽURA – KCK 04.03.2011.

MIRIS BOŽURA – Ljubodrag Obradović 04.03.2011. године у Белој сали КЦК, пред бројном публиком, одржана је промоција књиге Љубодрага Обрадовића *МИРИС БОЖУРА*, коју су заједнички организовали Културни центар Крушевац и КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Промоцију, као колаж музике и поезије, осмислио је сам аутор књиге на следећи начин: О самој … Настави са читањем “MIRIS BOŽURA – KCK 04.03.2011.”

MIRIS BOŽURA – Ljubodrag Obradović

04.03.2011. године у Белој сали КЦК, пред бројном публиком, одржана је промоција књиге Љубодрага Обрадовића *МИРИС БОЖУРА*, коју су заједнички организовали Културни центар Крушевац и КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Промоцију, као колаж музике и поезије, осмислио је сам аутор књиге на следећи начин:

  • О самој књизи говорио је мр Предраг Јашовић из Параћина;
  • Стихове, поред аутора говорили су и његове колеге и пријатељи: Лидија Ужаревић, Драган Тодосијевић, Живота Трифуновић, Оливера Ђокић, Томислав Симић, Александар Грашић, Миодраг Динуловић, Маја Олић, Рајна Алексић-Маринковић, Слађана Обрадовић, Љиљана Панић, Јелена Вељковић, Ивана Милојевић, Спасоје Ж. Миловановић, Светлана Ђурђевић, Томислав Милетић, Оливера Миловановић, Даница Гвозденовић, Ксенија Алексић и Јелена Ђорђевић;
  • За музички тренутак побринули су се: Сандра Петровић, Раде Кошанин, Бранко Симић и Момчило и Далибор Накић;
  • Дизајн промоције и књиге урадила је Јелена Ивановић, за светло се побринуо Марко Вишњић, за озвучење и тон Бранко Симић, за организацију Веркан Гвозденовић и Влада Прокопенко, за фотографију Мики Прокопенко, а само вођење промоције професионално је одрадила Лидија Ужаревић, уредница КЦК уз малу помоћ Драгана Тодосијивића, члана управе КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице.

Promocija u Kulturnom centru Kruševac 04.03.2011. godine – audio snimak

Настави са читањем “MIRIS BOŽURA – KCK 04.03.2011.”

Promocije knjiga – MIRIS BOŽURA – Ljubodrag Obradović

MIRIS BOŽURA Pusto je Kosovo polje, vrapci kljucaju vreme. Vetar doneo nespokoje, i na pleća teško breme. Božuri više ne cvetaju, seta dušom piri. Otišli su, da ne smetaju, da razum srce smiri. Otišli su, prognanici mnogi, od zlih komšija da se sklone. Šamarom baborogi, nepravdu danas gone. Sloboda se danas čini daleka, dok im … Настави са читањем “Promocije knjiga – MIRIS BOŽURA – Ljubodrag Obradović”

MIRIS BOŽURA

Pusto je Kosovo polje,
vrapci kljucaju vreme.
Vetar doneo nespokoje,
i na pleća teško breme.

Božuri više ne cvetaju,
seta dušom piri.
Otišli su, da ne smetaju,
da razum srce smiri.

Otišli su, prognanici mnogi,
od zlih komšija da se sklone.
Šamarom baborogi,
nepravdu danas gone.

Sloboda se danas čini daleka,
dok im lome kolevku i nadu.
Budućnost samo hrabre čeka,
nju ni zli vetrovi ne kradu.

Ne mirišu više božuri,
tama pada na snove,
Pred zlom se ne žmuri,
Kosovo u mirise zove.

(C) Ljubodrag Obradović

SREĆNA NOVA !!! – Ljubodrag Obradović

СРЕЋНА НОВА 2011. – ПРЕПУНА ПЕСАМА И СНОВА – ПОЕЗИЈАСЦГ!!! Љубав, ко свилу, на белом папиру, хоћу само за нас! Гром твог ћутања, убија ме сад, док ко изгладнели пас,ноћу гледам све звезде, а видим само једну – тебе. И ти звездо, гледаш земљу, али не видиш мене! СВЕ НАЈБОЉЕ !!!

СРЕЋНА НОВА 2011. – ПРЕПУНА ПЕСАМА И СНОВА – ПОЕЗИЈАСЦГ!!!

Љубав, ко свилу, на белом папиру, хоћу само за нас!
Гром твог ћутања, убија ме сад, док ко изгладнели пас,
ноћу гледам све звезде, а видим само једну – тебе.

И ти звездо, гледаш земљу, али не видиш мене!
СВЕ НАЈБОЉЕ !!!

VEČNOST U BESKRAJU – Ljubodrag Obradović

ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ Милићу од Мачве Небом лете посечене брезе, на истоку се злати огањ рађања. У бескрај одвезоше га небеске чезе, са судбином нема погађања! Сад небом и нашим сновима језди, ка звезди хита, а за Косово се стара и колоне прогнаних у мислима гнезди, дух генија коме рај врата отвара! Најбоље сања и никад … Настави са читањем “VEČNOST U BESKRAJU – Ljubodrag Obradović”


ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ
Милићу од Мачве

Небом лете посечене брезе,
на истоку се злати огањ рађања.
У бескрај одвезоше га небеске чезе,
са судбином нема погађања!

Сад небом и нашим сновима језди,
ка звезди хита, а за Косово се стара
и колоне прогнаних у мислима гнезди,
дух генија коме рај врата отвара!

Најбоље сања и никад да се умори,
ко звезде далеке жеље му трепере.
Силнике никад осмехом не соколи,
све док Србија кожу на шиљак бере!

Еј Милићу, од Мачве поносне,
душа ти у Крушевцу нађе смирај.
Сад слике што их  занос донесе,
у нас луче неизбрисиви сјај!

Тихи огањ сад разумом клија,
светли видик  у раму прошлости.
Вечност ће истином да опија,
сваког ко те у срцу угости!

Еј Милићу, нека језде брезе небом,
нека се прелепа нимфа на обали свлачи.
Нас овде и бескрај горе, греје твоје дело!
Вечни живот је – вечност што из слика зрачи!

© Љубодраг Обрадовић

DA NIJE NOĆ – Ljubodrag Obradović

DA NIJE NOĆ Da nije noć – bio bi dan, da nije tama – svetlost bi lila, Da nisam raspevan, zar pesma ova, za pesmu ne bi slovila. Ti si sad dušo sama i po celu noć sna nemaš. Ideale oduzela ti nemoć da išta u svom životu menjaš. I ustaješ, šetaš, nebo gledaš, psi … Настави са читањем “DA NIJE NOĆ – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

DA NIJE NOĆ

Da nije noć – bio bi dan,
da nije tama – svetlost bi lila,
Da nisam raspevan,
zar pesma ova,
za pesmu ne bi slovila.

Ti si sad dušo sama
i po celu noć sna nemaš.
Ideale oduzela ti nemoć
da išta u svom životu menjaš.

I ustaješ, šetaš, nebo gledaš,
psi na tebe zavijaju,
seljanke te zlim duhom nazivaju…
Ti sad, svoj spokoj više nemaš.

A da sam ja tu,
proleće bi procvetalo,
i ti šetala nasmejana.
Da sam ja tu,
ništa ti nebi smetalo
i ne bi bila rasejana.

Da sam ja tu,
uz reku bi koračali srećni,
i za ruke se držali opijeni…
Ti bi pričala o svom svetu
i sve bajke o novom veku,
u kom bi prestale sve muke
i svi nemiri bili razbijeni.

Da nije noć – bio bi dan,
da nije tama – svetlo bi bilo,
i tad bih i ja moćan bio,
da obraz spustim ti u krilo,
i da u tvoj san
unesem ono,
što se meni snilo.

(C) Ljubodrag Obradović

BUKVAMA – Ljubodrag Obradović

BUKVAMA Zucneš li samo, sve zvezde pašće, a vlati zora zarasti u mahovinu. Polomljena gora, plakaće za mrtvu tišinu, a tišina biće odjek dalekih istina i bol nevina, od strela borovih iglica. Zucneš li samo, plakaće šuma rastinja, probijena svetlom, između dve bukve, od kolena pa naviše, a čudna belina, tek doletela na proplanak, nastojaće … Настави са читањем “BUKVAMA – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

BUKVAMA

Zucneš li samo,
sve zvezde pašće,
a vlati zora
zarasti u mahovinu.

Polomljena gora,
plakaće za mrtvu tišinu,
a tišina biće odjek
dalekih istina i bol nevina,
od strela borovih iglica.

Zucneš li samo,
plakaće šuma rastinja,
probijena svetlom,
između dve bukve,
od kolena pa naviše,
a čudna belina,
tek doletela na proplanak,
nastojaće da pukne
u naletima besnim
gde znoj miriše,
ko potoci suza
potopljeni u smeh.

Pa zar ne shvataš srno,
zastala u letu,
da si pogođena odavno
i da ti je sudbina
već skrojena.
Tebe samo grč čeka,
a mogla si biti i voljena
ko zvezda
u prskozorje rano,
ko u leto tiha reka.

Mogla si biti i voljena,
ali si pobegla
i tugu posejala na rastanku.

Zucneš li samo
sve zvezde pašće,
a bol ubraćeš
i slast kratku,
na novom sastanku,
na proplanku htenja,
u sumrak volenja.

Voleće te nasmejani,
svi ljubavnici
prolazni,
koje poželiš.

Voleće te rasejani,
a odleteti prazni,
ne otkrivši
novo ništa.

Volećeš i ti njih,
glečere,
moja zvezdo čista,
a oni ostaće stene
i plakaćeš.

Zucneš li samo bukvama,
tišina biće odjek
dalekih istina,
a bol, ko od strela
borovih iglica,
razdiraće grudi
i sećanja.

(C) Ljubodrag Obradović