Добродошли!
PONOR Ti ja, na steni, zubu vremena. Ti i ja, dva kipa, teškog za obradu kamena. Ti i ja sami, dok kiša sipa. Pogled tvoj, u mojim očima, lik tvoj, u mom sećanju, usne tvoje, na mojima… Ti i ja, sjajna prošlost u bednom izdanju. Tako smo blizu, pogledi se miluju. Tako smo blizu, u … Настави са читањем “PONOR – Ljubodrag Obradović”
PONOR
Ti ja,
na steni,
zubu vremena.
Ti i ja,
dva kipa,
teškog za
obradu kamena.
Ti i ja sami,
dok kiša sipa.
Pogled tvoj,
u mojim očima,
lik tvoj,
u mom sećanju,
usne tvoje,
na mojima…
Ti i ja,
sjajna prošlost
u bednom izdanju.
Tako smo blizu,
pogledi se miluju.
Tako smo blizu,
u isti mah tako daleko.
Želje nam se dodiruju,
ali ponor je između nas.
Dubok i okrutan,
nepremostiv, neosvojiv,
surov i beskrajan,
ponor je između nas.
(C) Ljubodrag Obradović
DA LI SAM TE… Da li sam te to ja, video srećnu, dok si sa mnom ležala, na cvetnom krevetu, a od ljubavi bežala i smejala mi se ko detetu? Ili je to lice zračilo setu, dok si glasno maštala o svom čarobnom svetu, a u duši osećala, da je to san o nemogućem uzletu. … Настави са читањем “DA LI SAM TE… – Ljubodrag Ovradović”
DA LI SAM TE…
Da li sam te to ja,
video srećnu,
dok si sa mnom ležala,
na cvetnom krevetu,
a od ljubavi bežala
i smejala mi se ko detetu?
Ili je to lice
zračilo setu,
dok si glasno maštala
o svom čarobnom svetu,
a u duši osećala,
da je to san
o nemogućem uzletu.
O, sad ni sam,
ne znam,
ko nam ljubav
ukrade na slepo
i koja nas to vatra opeče.
Bio sam tad,
ko i ti, dušo mlad,
pa kako da nam bude lepo
kad stalno pred nas,
život nove izazove nameće.
Da li sam te to ja,
video srećnu…
(C) Ljubodrag Obradović
PEJZAŽ U SUMRAK Crveno svetlo na zapadu, ustreptali vazduh pred kišu, dok šetam obalom močvare. Vodi se čudni rat, osvajaju guske svet, pijavice beže u mulj. Odjednom lovac sa sačmarom naruši mir. Pucanj u prazno. Odleteše guske i lišće. Crveno svetlo na zapadu, koraci spori obalom močvare. Svet ide svojim putem. (C) Ljubodrag Obradović P.S. … Настави са читањем “PEJZAŽ U SUMRAK – Ljubodrag Obradović”
Vodi se čudni rat,
osvajaju guske svet,
pijavice beže u mulj.
Odjednom lovac sa sačmarom
naruši mir. Pucanj u prazno.
Odleteše guske i lišće.
Crveno svetlo na zapadu,
koraci spori obalom močvare.
Svet ide svojim putem.
(C) Ljubodrag Obradović
P.S. Pesma iz knjige
*Tvoje ćutanje mi govori*
HEJ DRUG Hej drug, idemo u disko klub, muzika je šašava, a džorke lude, kukovima mrdaju, pogledom ljubav nude. Hej drug, ostavi te knjige, to je velika prevara, znanje je u životu bez brige, ulica nikad ne vara. Hej drug, hajdemo u kino, tamo je u tami svetlost, u daljini sve fino, tu i ratove … Настави са читањем “HEJ DRUG – Ljubodrag Obradović”
HEJ DRUG
Hej drug,
idemo u disko klub,
muzika je šašava,
a džorke lude,
kukovima mrdaju,
pogledom ljubav nude.
Hej drug,
ostavi te knjige,
to je velika prevara,
znanje je u životu bez brige,
ulica nikad ne vara.
Hej drug,
hajdemo u kino,
tamo je u tami svetlost,
u daljini sve fino,
tu i ratove preživiš,
tu sve čari vidiš,
kad već ne možeš
da ih doživiš.
Hej drug,
podjimo u svet,
avantura je lek
za sve otrove,
batali ideologiju
i duga sedenja u dimu,
strah je opsesija velikih,
mi mali smo za život.
Hej drug,
krenimo bilo kud,
čemu razum i pravdanja,
život je jedan,
život je kratak,
život leti…
Hej drug,
nema mnogo vremena,
a ni mi nismo toliko pametni,
da bi znali za druga uživanja,
za druge radosti,
od ovih prolaznih.
Hej drug,
mi nismo za rat, zar ne,
mi se za život borimo,
mi za ljubav dišemo,
to što smo čupavi
i u rite obučeni,
samo je naš otpor,
samo je naš prkos.
Hej drug,
opasnost nas
iza svakog ćoška vreba…
Hej drug,
bežimo u kosmos,
potražimo čistu i mirnu planetu,
na zemlji sigurnosti nema.
Hej drug,
podjimo u disko klub,
ostavimo brige,
avantura je lek.
Hej drug,
krenimo u svet,
u novim stvarima je čar,
hej drug,
poletimo bilo kud,
u kosmos, makar!
(C) Ljubodrag Obradović
ПОГЛЕДАЈ У НЕБО Погледај небо, другарице из школских дана. Звезде падају! И замисли жељу. Ако је права оствариће се. Ако је силно пожелиш, понеће те собом. Једне вечери, давне седамдесет друге, кад је Јастребац, под снегом стењао, ја сам видео падалицу и пожелео те за ноћ. Али, у истом тренутку и ти си, топећи се … Настави са читањем “POGLEDAJ U NEBO – Ljubodrag Obradović”
ПОГЛЕДАЈ У НЕБО
Погледај небо,
другарице
из школских дана.
Звезде падају!
И замисли жељу.
Ако је права
оствариће се.
Ако је силно пожелиш,
понеће те собом.
Једне вечери,
давне седамдесет друге,
кад је Јастребац,
под снегом стењао,
ја сам видео падалицу
и пожелео те за ноћ.
Али, у истом тренутку
и ти си, топећи се од среће,
замислила своју будућност,
без мене
и одлетела си са матуре
и из мојих снова.
Збогом, тихо си рекла
и журно потекла
у топла мора.
Збогом и муњом си исекла
сва моја надања,
а слане сузе посејала
на јелама трепавица,
да звоне, ко звончићи у ноћи.
Блед,
проклињао сам
своју жељу
да твоје тело,
у харему лепоте,
пожелим за постељу,
док звезде падају.
Сад кад је
младост прошла
и живот самлео наде,
погледај у небо,
другарице
из школских дана,
и кад видиш
звезду падалицу,
помисли на зимску ноћ,
седамдесет друге
и замисли жељу.
Ако је права,
оствариће се.
Ако је силно пожелиш,
понеће те са собом.
© Љубодраг Обрадовић
SVE ŠTO TAKNEM Sve što taknem, iskopni ko na suncu led. Sve što pipnem, svoj prirodni izgubi red. U sebi proklestvo nosim, i sve na svetu kletve. Moj pogled već prkosi, buduće sluteći štete. Želim snagu svet da menjam. Hoću užas da ne postoji. Oluja se kostantno sprema, a ja se više ni oluja ne … Настави са читањем “SVE ŠTO TAKNEM – Ljubodrag Obradović”
SVE ŠTO TAKNEM
Sve što taknem,
iskopni ko na suncu led.
Sve što pipnem,
svoj prirodni izgubi red.
U sebi proklestvo nosim,
i sve na svetu kletve.
Moj pogled već prkosi,
buduće sluteći štete.
Želim snagu svet da menjam.
Hoću užas da ne postoji.
Oluja se kostantno sprema,
a ja se više ni oluja ne bojim.
Kraj dođe začas.
Još čujem taj glas,
taj eho kataklizme.
Još slušam svest.
Ne plaši me kazna.
Čekam pravu vest
i sreću da me lizne.
Rakija prija svakom.
Stanem na kamen.
Sjaj u travi osvaja lako.
Na kamen stanem,
pa nestanem polako.
Sve što taknem,
nestaje, kopni.
Sve što pipnem,
odmah se rastopi.
(C) Ljubodrag Obradović
Овде ме можете контактирати лако и брзо !!! Мој мејл је: pesnik@poezija.rs Љубодраг Обрадовић, уредник сајта
Овде ме можете контактирати лако и брзо !!!
Мој мејл је: pesnik@poezija.rs
Љубодраг Обрадовић, уредник сајта
JELENA Na putu u magli, stihovi zrače, da ozrače one izgubljene i označe prolaz za zaljubljene. Jelena slama svog jelena! Po šipražju misli se cepaju, dolinama mirisi šetaju, izgledi čarima mame… Eh, njen lik je podsticaj, za igre skrivanja, u vremenu koje beži. Njen lik je uteha, za sve propuštene prilike i neprilike. Jelena uvek dočeka svog … Настави са читањем “JELENA – Ljubodrag Obradović”
JELENA
Na putu u magli,
stihovi zrače,
da ozrače one izgubljene
i označe prolaz za zaljubljene.
Jelena slama svog jelena!
Po šipražju misli se cepaju,
dolinama mirisi šetaju,
izgledi čarima mame…
Eh, njen lik je podsticaj,
za igre skrivanja,
u vremenu koje beži.
Njen lik je uteha,
za sve propuštene
prilike i neprilike.
Jelena uvek dočeka
svog jelena, ako poželi.
I po vrletima duha,
pliva u sopstvenom znoju,
a nada se sreći i spokoju.
Svest je ono za čim se žudi,
slast se lakše probudi,
ali potok je uvek nov,
kao rov za rat!
Eh, da mi je znati,
zašto se pati za Jelenom,
koja umara jelana,
a u bezizlaz je
i sama saterana?
I da mi je znati,
kud vodi taj put,
tajanstven i krt,
kojim korača Jelena?
A na putu tom,
kao u magli,
stihovi zrače,
da ozrače one izgubljene
i označe prolaz za zaljubljene!
(C) Ljubodrag Obradović
СМЕЈ СЕ Смеј се, док стојим у тишини без дна, а река односи ваздух мисли у космос? Смеј се. Желим твој смех, ко земља сунце. Смеј се. Волим твој глас, поругу из језика, мача без сјаја. Смеј се. Убиј ме. Хоћу ту смрт, ко огањ суво дрво. Смеј се. Ко вода ватру, угаси ми пепео … Настави са читањем “SMEJ SE – Ljubodrag Obradović”
СМЕЈ СЕ
Смеј се,
док стојим
у тишини без дна,
а река односи
ваздух мисли у
космос?
Смеј се.
Желим твој смех,
ко земља сунце.
Смеј се.
Волим твој глас,
поругу из језика,
мача без сјаја.
Смеј се.
Убиј ме.
Хоћу ту смрт,
ко огањ суво дрво.
Смеј се.
Ко вода ватру,
угаси ми пепео снова
и иди на југ.
Празнина…
Куд ћу сад очајна ?
У срцу ми зима пара уздах врео,
копа раку бубањ у ноhи.
Севни муњо.
Одлепи мраку сузу из ока.
Не… Хоћу тишину.
Можда нисам друг.
Вулкану стишај се,
не троши узалуд лаву.
Смеј се…
Помози да победим
силу страсти,
кад име ти пали крв,
ствара сламу у мозгу.
Смрт – то је живот за тебе,
дај главу у старост.
То је казна ..
Казна ..
Нема је за тебе.
Смеј се.
Хоћу твој смех,
додир, миловање,
руке, лице, усне,
вечност за час,
само још једном
Вени…
Вени…
Бежите људи.
Оставите га да сам остари.
Кад нећеш мени,
седа косо,
да сузе бар квасе
постоље животном олтару.
Смеј се.
Што да се не смејеш?
Ја ћу да урлам.
Да смрт оде из мозга.
Из игре звезда
вук да роди нову зору.
Убираш што посејеш,
па смеј се.
Смеј се,
тело без меса,
костуру, смрти.
Угаси врелину суза,
отвори ми очи
и иди у пропаст.
Љубавнице и пена,
ломљење без пупољака,
стаза песка
у пустињи без циља,
то је твој пут.
Иди.
Не знаш куд?
Човек си.
Да их ломиш,
док зубе не поломиш!
Да сејеш!
Ништа неће нићи.
Не може!
Чиста је, без дима,
моја… моја…
Блиста без магле,
моја… моја…
Само моја љубав!
Па смеј се
и убиј ме!!!
Смеј се…
Љубодраг Обрадовић
Варијанта у казивању
лепшег пола
ЛИПЊАК Сударили смо се на успутној стази, у трњу жбунова, на међи, у грању багремова туђих и погледали се случајно.
ЛИПЊАК
Сударили смо се
на успутној стази,
у трњу жбунова,
на међи,
у грању багремова туђих
и погледали се случајно.