Категорија: Bratislav Bogdanović

СТАДО…

Гледао сам јутрос крадо
како спава моје стадо
Зека мила чедо прво
заспала је као дрво
испод ње ко лав кад дрема
Тијана се за бој спрема
а Хелена мала драга
нестала је баш без трага
у јорган се она свила
па се у њем изгубила
мало даље на јастуку
Жаки има праву муку
како маму да пригрли
у руке јој просто хрли
мама с децом врло вешта
уз груди га баш намешта
па спокојно она сања
крај четири своја пања
сваки своје снове има
баш смо сретни ми са њима…

Братислав Богдановић

ПРЕПОЗНАВАЊЕ…

Тако је лепо препознати мене
у осмеху том што зачара свет
у очима твојим ја видим себе
снагу ми дајеш да наставим лет,
Прћасти носић и мамин лик
клемпаве уши што ставих у стих
душу ми хране и сузе маме
док срећан стојим крај тебе тик,
И ако ништа још не разумеш
осмехе ми крадеш и то баш умеш
руке ми пружаш срце да узмеш
а ја ти радо и више од тога дам,
Са сваким даном нешто је ново
понеки корак, зуб или реч
па и кад плачеш по глави нам скачеш
теби је лако јер си нас тако освојио већ
Зато не брини већ слободно слини
живот је један па се под облаке вини
дохвати небо и звезде скини
јер срећан ћеш бити само тада
док неког волиш и љубав те свлада…

Братислав Богдановић

ПЕТО ДЕТЕ…

Давно сам уснио један сан
у њему си била моје сунце, ноћ и дан
с твојим ликом зоре су свитале
звезде ми шапутале и за те питале
из сна сам тебе украо
срце и душу ти заувек дао
На мојим грудима си снила
у мом наручју сретна била
твоје биће родило је нова
четири бисера нашега кова
ал готово није драга моја
сан мој није жеља било која
Ја још сањам анђела једног
слатког, малог и чедног
по мислима он ми лута
за нас пита много пута
па те молим мили цвете
снаге нађи за пето дете….

Братислав Богдановић

КАД ЉУБАВ УМИРЕ…

Клонуло је срце моје
неће више да те воли
дуго за та пламтело је
па сад хоће да изгори
Уморна је душа моја
док волеше беше твоја
сад је пусти нек почива
кад већ више није жива
Нестале су моје жеље
обрисане успомене
остале су само сене
што прогоне ноћу мене
Да бар могу ја да спавам
па да онда срећу сањам
како тебе нисам срео
нисам срео, нит волео…

Братислав Богдановић

AKO…..

Ако ти срце своје дам
да ли ћеш га примит на стан
и хоћеш ли ћеш сутра бити ту
јер у њему кријем плам
о љубавном једном сну
Ако ти усне пољубим сада
да ли ће и сутра бити моје
да их љубим било када
јер ја не љубим било које
Ако ти душу поклоним своју
хоћеш ли мени дати твоју
у овом трену ja хоћу да знам
коме ћу своје срце, душу
и усне на поклон да дам…

Братислав Богдановић

САН И МОРА….

Кад у сутон ја заспем
па ми душа ка њој пође
пустите ме нека умрем
нека туга ова прође
Кад је ноћас опет усним
не будите више мене
пустите ме да је снивам
нек оживе успомене
Када јутро сутра сване
ви не зовте да устанем
пустите ме још да спавам
да је тад и мртав сањам
Тихо земљу на ме бацте
да се можда не пробудим
у починку вечном моме
једним сном да себи судим…

Братислав Богдановић

БЕСКРАЈНИ ЉУБАВНИ КРУГ…

Гледам те,
пролазиш крај мене
опчињен тобом
из груди уздах ми крене
препознах одмах
ту твоју лепоту
осећам, волео сам те
и у прошлом животу
Твој корак лак
и мирис косе
подижу ме некуд
у облак носе
жеља се буди
вртоглаво расте
сад знам
ниси само плод маште
Приђи ближе
да осетим дах
подилази ме језа,
хвата ме страх
из сна си сишла
постала јава
чежња ме гони
љубави права
Видиш ме,
очи ти ко бисер сјаје
тело ти се ломи
и оно ме препознаје
руку ми дајеш,
а она ме пече
опет заједно,
време више не тече…

Братислав Богдановић

СТРАХ….

Страх од ноћи
тамних боја
бесних чежњи
неспокоја
Страх од снова
болних палих
у дну душе
закопаних
Страх од туге
којом боли
моје срце
што те воли
Страх од суза
које влаже
усне ове
што те траже
Страх од себе
што ме сече
јер без тебе
сам ово вече….

Братислав Богдановић

ПОНЕКАД….

Понекад кад потонем у бол
кад дотакнем дно
и осетим се ко проклети створ
тугом небо досегнем
па у сећање посегнем
хоћу да га убијем
што на тебе сети ме
Понекад кад потонем у бол
све ти сузе опростим
ал не могу да заборавим
ноћи дивне бесане
очи сјајне чаробне
усне меке црвене
што ме некад љубише
Понекад кад потонем у бол
с чашом сету разбијем
са свима хоћу да се побијем
душу своју да отрујем
ал од руке ми не иде
јер очи моје не виде
и срце моје не бије
ја одавно мртав сам,
без тебе…

Братислав Богдановић