Категорија: Bratislav Bogdanović

ТРЕН СА ТОБОМ …

Можда те некад
поново сретнем
на раскршћу неком
нових живота
препознаћу те тада
драгу и сетну
по сећању давном
времена прошлих
и можда тај трен
сусрета новог
замени вечност
без тебе дату
јер није бескрај
и време вечно
то што тражим
и због чега дишем
мени само
трен тебе треба
одсјај тог ока
плаветног неба
па нек будем онда
мртав и бео
јер за трен с тобом
ја дајем свој живот цео…

ПЕСНИК…

Питам се, шта је то песник,
да ли је то од стиха болесник
или је лепе речи весник,
сме ли свако песме да пише
или за песнике нема места више…
Шта то песнике великим чини
стихови писани на месечини
или постоје правила крута
нека строга песничка рута
где се не сме сићи са пута…
И да ли је читалац овде битан
или је у томе мали и ситан
јер коме онда да пишем песме
ако их нико читати не сме
да их не би песничка клика
осудила што читају небитног лика..
Постоји ли рецепт за велике песме
или мали, велике писати не сме
дајте га мени док још дишем
да песме мале више не пишем
већ само оне, големе, страшне
што поносно носе ленте и машне…

Братислав Богдановић

ПАЛОМ ДРУГУ…

Тешка ли је земља друже
где ти палом кости леже
дал и мртав стражу чуваш
дал од тебе и сад беже…
Тешка ли је земља друже
за коју си живот дао
кад си мртав на њу пао
да је залуд дал си знао…
Тешка ли је земља друже
издајници кад је газе
док је другом они деле
дал се твоје страже пазе…
Тешка ли је земља друже
тело твоје што притиска
дал ти некад палом дође
да из гроба пустиш врисак…
Тешка ли је земља друже
да ми живи што остасмо
крај те мртвог залегнемо
па у гробу ко у рову
ову земљу одбранимо…

Богдановић Братислав

РОВ…

На линији одбране,
на грудобрану отаџбине,
мој ров, ко гроб и покров стоји,
ту међу сенама, смрти се не боји,
Десни ми сусед очев је гроб
са леве стране гроб деде мог
у биткама давним слободу су снили
својим гробом су је изборили
Не можеш зато овуда ићи
грудобран живих и мртвих проћи
јер ово је само један од многих
што по Србији вреба и чека
да корак твој тих и зао
подмукло дође из далека,
Окрени леђа, назад одступи
повлачењем себи живот откупи
пођеш ли даље, сломићеш врат
јер ово није обичан рат,
овде и мртви стоје уз живе
да бране куће, воћњаке, њиве
и сваки гроб један је ров
па ће те вила, кост или мач
натерати у бег, страх и плач
Мени је лако међу својим
умрети данас ту где стојим
ту су ми деда, отац и брат
ја ћу и мртав да постојим,
А тебе ће брзо појести црв
у прах ти нестати кост и крв
кроз лобању ти порасти трава
ношена ветром срама и заборава
Не оклевај много, већ одмах иди
непозван си дошо па се не стиди
и причај деци нека памте и знају
шта их то чека кад у рат крену
ка мојој земљи, мом завичају…

Братислав Богдановић

ЈЕДНОГ ДАНА…

Једног дана кад све прође
када оду све зиме и јесени
не заборави ме моја драга
потражи ме у успомени
Једног дана кад ти суза крене
кад не буде више мене
ти се сети моја мила
да мисао си ми задња била
Једног дана у свитање
када јутро ново сване
ти пожели срце моје
да загрљени смо нас двоје
Па кад пођеш онда мени
с друге стране у свет сени
у загрљај ја те чекам
с тобом вечност да поделим
јер то желим, душом својом
душом својом, срцем целим…

Аутор Братислав Богдановић

Где да нађем речи
да опишем тебе
да у песму ставим
све што одвећ јеси
очи, усне, косу
због којих ми зебе
ово срце лудо
што му се ти здеси
Где да нађем боје,
да небо обојим
твојим слатким ликом
у слику га претворим
и у груди ставим
да га собом носим
са све душом твојом
и ногама босим
Где да цвеће нађем,
да ти га поклоним
што на тебе
сјутром замирише
да га дишем
док те жарко волим
сваким даном
све више и више…

Братислав Богдановић

ВОЛИ МЕ…

Додирни ме страственим шапатом
дотакни ме невиним осмехом
удахни ме пуним плућима
и остави ме ту у грудима

Пољуби ме да се свет окрене
зароби ме снагом своје опсене
разбуди ме жељом што навире
и мази ме нека све нестане.

Загрли ме нежним рукама
мучи ме само слатким мукама
потражи ме међу дивним сновима
и чувај ме од тамних облака

Препусти се нек те љубав обузме
пусти је нек ти срце одузме
и ничега се немој бојати
јер заувек ћу те волети…

Братислав Богдановић

Иза облака, међу звезде
ја бих пошо драга стобом
тамо где се снови гнезде
и не постоји задње збогом
Ту на росу ја бих лего
да крај тебе зору кудим
што те буди тако рано
док те ја у сну љубим
У поход би жељан крено
међу твоје груди бајне
да се међњим ја изгубим
док шапћу ми слатке тајне
А кад сунце дан опече
испод блузе ћу се скрити
да дочекам ново вече
па ти усне опет пити…..

Братислав Богдановић