БУЂЕЊЕ…
Док гледам те снену и босу
сретан што мрсих ти косу
са усана твојих покупих росу
радост ми обузима груди
љубав ко сведок нека ми суди
да волећу те живот цео
ове ноћи теби сам се заклео
Отвараш очи поглед ти мио
лепа си ко сан што сам снио
ти снови дивни посташе јава
у грудима мојим где ти душа спава
Не плаши ме више време што тече
уз љубав такву старост не пече
кад године прођу препуне среће
схватиш да проживео си оно највеће
Снивај ми мила не отварај очи
нек јутро не покида траг ноћи
и шум корака твојих
што жељно чеках када ће ми доћи…
Братислав Богдановић
(Прочитано: 79 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.269.664 пута)