ТИ…
Ти што по мојим сновима ходиш
што ме опијаш и ко слепог водиш
застани мало поглед окрени
мало пажње посвети твојој сени
Ти чије име у бунилу спомињем
што незнаш ко сам док сузе лијем
не питај ме зашто клечим док плачем
шта ме то боли па од туге скачем
Ти због које умирем и живим
што волети не знаш ја те не кривим
пружи ми руку на земљу се спусти
оствари ми жељу и тај санак пусти…
Братислав Богдановић
(Прочитано: 33 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.269.647 пута)