ЧУДАН ЛУТАК … – Александра Жуњанин


Чудан лутак

Имам једног чудног лутка
знај дрвена то је справа,
без ципела, без капута
никад уста не отвара.

Али ипак прича приче,
видиш да је чудан он,
те су приче врло смешне
има слика, нема тон.

И језике непознате
уно, дуе, нине анд тен,
сви се чуде како може
кад је лутак стално нем.

Питате се како лутак
живи живот препун среће,
како прича, како ради?
Па машта га то покреће.

Настави са читањем “ЧУДАН ЛУТАК … – Александра Жуњанин”