Добродошли!
Решио сам да победим свој страх ја од ноћи. Чим се први сумрак спусти у шетњу ћу поћи. Месец танак к’о переца неће ми помоћи. Не види се прст пред носом од густине ноћи. Кренем напред, ал чини се све у месту стојим. Завараћу мисли своје, звезде ћу да бројим. Избројао ја сам можда звезда … Настави са читањем “СТРАХ ОД НОЋИ – Татјана Ђулинац”
Решио сам да победим
свој страх ја од ноћи.
Чим се први сумрак спусти
у шетњу ћу поћи.
Месец танак к’о переца
неће ми помоћи.
Не види се прст пред носом
од густине ноћи.
Кренем напред, ал чини се
све у месту стојим.
Завараћу мисли своје,
звезде ћу да бројим.
Избројао ја сам можда
звезда неких осам.
Даље више не сећам се
слатко заспао сам.
Сада мислим, могао бих
ићи на крај света.
Јер, по ноћи шетао сам
од прозора до кревета.
У свету бројева сабирак један није имао мира себи тражио сабирак други не би ли дошли до збира. Гледано с’ математичке стране то је посао лак сваки број може бити први ил’ други сабирак. Ал’ када си умањеник не надаш се таквој срећи, знаш да мораш увек бити од умањилаца већи. Умањеник своје место уна … Настави са читањем “О БРОЈЕВИМА – Тања”
У свету бројева сабирак један
није имао мира
себи тражио сабирак други
не би ли дошли до збира.
Гледано с’ математичке стране
то је посао лак
сваки број може бити
први ил’ други сабирак.
Ал’ када си умањеник
не надаш се таквој срећи,
знаш да мораш увек бити
од умањилаца већи.
Умањеник своје место
уна напамет из навике,
од њега се увек узме
да би дошли до разлике.
У задатку када пише
да цветића има више
покажи тад своје знање
употреби сабирање.
Кад некоме нешто дајеш
ил’ без питања ти узме
да утврдиш ново стање
користи одузимање.
Посла су ти пуне руке
кад се латиш те науке.
примењујеш све тактике
у задацима из математике.
Slobodan Zoran Obradović RASTEŠ KAO DA TE ZA UŠI VUKU, zbirka pesama za decu Poznati pesnik iz Bijelog Polja, Slobodan Zoran Obradović, je napisao velelepnu knjigu, RASTEŠ KAO DA TE ZA UŠI VUKU, za najmlađu publiku, ali i za sve uzraste, jer svi smo bili deca, razumemo decu, volimo decu i jednim kutkom naše duse … Настави са читањем “Rasteš kao da te za uši vuku, prikaz knjige”
Slobodan Zoran Obradović RASTEŠ KAO DA TE ZA UŠI VUKU, zbirka pesama za decu
Poznati pesnik iz Bijelog Polja, Slobodan Zoran Obradović, je napisao velelepnu knjigu, RASTEŠ KAO DA TE ZA UŠI VUKU, za najmlađu publiku, ali i za sve uzraste, jer svi smo bili deca, razumemo decu, volimo decu i jednim kutkom naše duse smo uvek deca. To je ovaj divni pesnik iz iskustva shvatio i svoje dragocene misli i inspiracije pretočio u slatke, duboke i trajne stihove. Knjiga se čita u jednom dahu, bez pauze i odmora, a njeni utisci, poruke i pouke traju celog života. Autor se na početku knjige obraća deci toplim rečima:
„Želim da vam kažem, maleni svijete,
I ja sam nekad bio dijete!
Malo sam samo porastao viši,
U igrama nekim mnogo sam tiši…
Hoću sa vama da se družim
i pjesmu kao ruku želim da pružim…“
U njegovim pesmama je dečji svet onakav kakav jeste, kako ga pesnik vidi i oseća i kako ga pamti iz svog detinjstva. Ove pesme su pune radosti, kao deca, deca su radost najveća, pune svetlosti, nade, optimizma. Po temama i motivima mogle bi se svrstati u nekoliko oblasti: PESME O ŠKOLI (Prvačiću, Đaci biraju, Maleni Gorštak, Redar, Gdje se osjecaš ko riba u vodi, Jesen, Zadnje zvono školskog časa…), PRIJATELJSTVO DRUGARSTVO LJUBAV (Volim do mene u redu da stojiš, Ljubav osnovca, Tvoj korak čujem odzvanja u glavi, Oda drugarstvu…), , RODITELJI (Koliko samo neprospavanih noći, Tata i sin, Tužan san, Slušaš da, Jutros tata ode do bolnice…), ŽIVOT ZNANJE PRIDODA ZDRAVLJE ( Rasteš kao da te za uši vuku, Savjet, Radionica snova, Ja ti se klanjam maleni stvore, Mala vila, Maza, Dječak i oblak, Laž…), ŽIVOTINJE LJUBIMCI DECE (O kakvog baš čudnog slavlja, Vodili su tebe do zoološkog vrta, Zekan, Putovanje u neizvjesno…), IGRE ( Pravila za žmurku, Na skijama, Na prozoru mraz dok šara…)
Sa ovim pesmama se raste uz puno ljubavi, na javi i u snu, u prirodi, u kući, školi, na livadi, pod vedrim nebom i suncem, u bašti, voćnjaku, u životu, u radionici snova:
„Od čega se san pravi?
Ništa nemoj reći…
Znam!
-Od smijeha, sreće i ljubavi!
Sa tobom ću snove peći.“
(Radionica snova)
„Rasteš kao da te za uši vuku!
Rasteš i jačaš desnicu ruku!…
Djevojke sad već nježno gledaš.
ipak igračke ne zeliš da predaš…“
(Rasteš kao da te za uši vuku)
Zbirka je puna dečjih bisera, svih sadržaja, pa i ljubavnih, gde se voli srcem i dušom dečjom iz sve snage, ljubav nevina, nežna, bojažljiva, poletna, krilata. Bez ljubavi i dečji svet bi bio siromašniji za jedno veliko osećanje:
„Volim do mene u redu da stojiš.
Pred školom zbog tebe važan se pravim!
Drago mi je kad vidim da se bojiš
Kad u tuči hoću pobjedu da slavim“
(Volim do mene u redu da stojiš)
Škola je u ovim pesmama riznica znanja, ali i mesto drugarstva i ljubavi, čime pesnik razvija ljubav i interes prema školi i znanju kao najvišem dobru što čovek može za sebe steći i šta mu niko nikada ne može oduzeti:
„Pa to je mjesto koje te voli
i znanje ti novo daje.
Riječ je naravno o tvojoj školi!
To je ljubav što vječno traje.“
(Gdje se osjećas ko riba u vodi)
Pesme o roditeljima su pune roditeljske brige, pažnje i ljubavi:
„Koliko samo neprospavanih noći?
Koliko hljebova što si slala
i pogleda niz put da li će doći?
Ne čeka majka da čuje hvala?“
(Koliko samo neprospavanih noći)
I pesme o životinjama su našle mesta u ovoj sveobuhvatnoj, i po sadržini raznovrsnoj, zbirci pesama. U pesmama se takođe sa ljubavlju govori o ljubimcima dece, životinjama:
„Vuka kad si spazila, sjetila se priče,
Crvenkapu pominješ- njega se ne tiče.
Nisi mogla da ćutiš, pitala si mamu
Medi da se pridružiš da te pusti samu.
(Vodili su tebe do zoološkog vrta)
Ppesnik iz iskustva zna da je igra za decu nešto veoma značajno, da se deca uz igru razvijaju, rastu, uče, druže, oponašaju odrasle. Igra je za decu nešto ozbiljno, kao za odrasle rad i odgovorni zadaci.
„Vani lagano odmiče noć,
Jednom se kući mora poć.
Dok se kriješ, čučiš u travi,
Misli se razne vrte po glavi.
Da im se kriješ-da traže do jutra,
a ti da žmuriš kad dode sutra.“
(Pravila za žmurku)
Pesme su pisane jasnim, sočnim, deci pristupačnim jezikom, srcem i dušom čoveka i pesnika koji voli život, decu, ljude i svima poklanja dovoljno pažnje i ljubavi. Knjiga sadrži fantastične ilustarcije koje pojačavaju želju za čitanjem ovih predivnih dečjih pesama. Pune su znanja i vaspitnih poruka, pisane tečno, jasno, skladno, slikovito, zvonko, kao kad teče najlepša reka bez prestanka, a ti gledaš, slusaš, uživaš, rasteš… Stvarna, realna poezija, puna ritma, divnih rima, stilskih figura, što snažno deluje na maštu, osećanja i na svest čitalaca uz visok nivo estetskog doživljaja, pouka i saznanja.
Ovo je vrhunska dečja poezija, visoko umetnički i pedagoški vredna, jedna veoma uspela pesnička tvorevina. Ovo je knjiga za svaku biblioteku, a posebno za škole i roditelje. Pesme su putokaz deci u bolje sutra, u svet odraslih koji željno čekaju, najbolja veza sa stvarnošću, ali i sa snom i maštom. Pesme za decu Slobodana Zorana Obradovica zaslužuju da uđu u čitanke i školsku lektiru za učenike osnovne škole. Prezentiram u celini tri pesme iz ove prekrasne zbirke, da bi se dobio pravi utisak o bogatsvu dečje poezije pesnika Slobodana Zorana Obradovića.
Slusaš da…
Slušaš da
Trava raste
Odlaze nekud i vraćaju se laste
Zemlja se oko sunca kreće
za med pčelin potrebno je cvijece
Pa da je atom u osnovi svega
Planina je veća mnogo od brijega
za okean jezero je samo tačka
Drugovi nisu pas i mačka
Do oblaka samo ptice lete
sve to ti novo jer si dijete
učiš i učis
i još toga ima
I vidis kako znanje se prima
Ko sjeme biljke kad posije čovjek
A ona raste izgleda dovijek
Al nešto ne učiš-jednostavno znaš
Srce maleno kome da daš
Pred kim ništa ne želiš da krijes
Oči dok sjaje i sretan se smiješ
Riječi zvuče ljepše no bajka
kada ti nježno šapuće
MAJKA
Ljubav osnovca
Koračaš ulicom-ulica sija!
U školi kad si-škola mi prija!
Bioskop voliš? Fudbal ne gledam!
Bez tuče kažeš- i ja se predam.
Svi mi se čude, društvo se smije.
S tobom pod ruku, briga me nije!
Šta oni znaju šta je to car
I kako je ljubav predivna stvar!
Ne mogu da učim-stalno te vidim.
Ispadam glupan-malo se stidim.
Oči zatvorim, hoću da zaspim,
Ni to ne die-puko sam sasvim!
Doktora pitam šta ću da radim?
Kaže mi trči-ja cvijeće sadim.
Postajem maza, zato te molim,
Kaži mi nešto-muški da volim.
Savjet
Nemoj da budeš od sebe bolji,
Ne moraš da si drugima po volji.
Lijepo je da budes jak,
Još ljepše ako si dobar đak.
Ne moraš svima baš da se svidiš.
Takav si-kakav si, nemoj da se stidiš!
Osmjehom kada dragima zračiš,
Nisi ni svjestan koliko im značiš.
Jednom si samo zaista mali,
zato se igraj-vrijeme ne žali:
Na smijeh, na radost-na igre nove
i sanjaj samo šarene snove!
Sve to radi sa društvom skupa,
Kada si sam i igra je glupa.
Pa kada život ka starosti vam krene,
Bićete djeca uz uspomjene…
Prikaz knjige uradio mr. Avdulah Ramčilović
Необично . Кажеш:– У води живи риба. Знам и то је логично. –Сјеверац је вјетар хладан што шиба! Знам, али реци ми нешто необично. –Свјетлост је много бржа од звука. Знам и то је логично –Да брод пристане треба му лука Знам, али реци ми нешто необично. –На Марс једном слетјеће људи! Није логично и … Настави са читањем “Slobodan Zoran Obradović iz knjige “Rasteš kao da te za uši vuku””
.
Кажеш:– У води живи риба.
Знам и то је логично.
–Сјеверац је вјетар хладан што шиба!
Знам, али реци ми нешто необично.
–Свјетлост је много бржа од звука.
Знам и то је логично
–Да брод пристане треба му лука
Знам, али реци ми нешто необично.
–На Марс једном слетјеће људи!
Није логично и то те чуди.
– Тај брод возићеш ти лично!
Лијепо звучи и необично!
Љубав основца Корачаш улицом – улица сија! У школи кад си – школа ми прија! Биоскоп волиш? Фудбал не гледам! Без туче кажеш – и ја се предам. Сви ми се чуде, друштво се смије. С тобом под руку брига ме није! Шта они знају шта је то цар И како је љубав предивна ствар! … Настави са читањем “Slobodan Zoran Obradović-Rasteš kao da te za uši vuku”
Љубав основца
Корачаш улицом – улица сија!
У школи кад си – школа ми прија!
Биоскоп волиш? Фудбал не гледам!
Без туче кажеш – и ја се предам.
Сви ми се чуде, друштво се смије.
С тобом под руку брига ме није!
Шта они знају шта је то цар
И како је љубав предивна ствар!
Не могу да учим – стално те видим.
Испадам глупан – мало се стидим.
Очи затворим, хоћу да заспим,
Ни то не иде – пук’о сам сасвим!
Доктора питам шта ћу да радим?
Каже ми трчи – ја цвијеће садим.
Постајем маза, зато те молим,
Кажи ми нешто – мушки да волим!
Djeca su anđeli na zemlji, kažu Dar koji tvori ljubavi plam, Kad kažu, ne maštaju niti me lažu, To dobro znam, jer Anđelu znam. Anđelin osmijeh čist je k’o suza, U njenim očima sijaju zv’jezde, Njen glas je ponekad mekši od bluza, U njenoj kosi se amori gnijezde. Anđelin zagrljaj srce mi z’grije, … Настави са читањем “Anđela”
Djeca su anđeli na zemlji, kažu
Dar koji tvori ljubavi plam,
Kad kažu, ne maštaju niti me lažu,
To dobro znam, jer Anđelu znam.
Anđelin osmijeh čist je k’o suza,
U njenim očima sijaju zv’jezde,
Njen glas je ponekad mekši od bluza,
U njenoj kosi se amori gnijezde.
Anđelin zagrljaj srce mi z’grije,
Tad i ja djetinjim, nije me sram,
Da budem dijete, minutu – dvije,
Koliko dugo – ne znam ni sam.
Nauči me ona svemu,
Što stane u malu glavu,
Načinjemo svaku temu,
Otkrije mi mudrost pravu.
Moj anđeo Anđela je,
Što samo za igru haje,
I koliko provod traje,
Do kasno se tad ostaje…
Meni samo preostaje,
Da se i ja igram s njima,
Plešem, pjevam i smijem se,
Sa malenim anđelima.
Oni je čuvaju i kada spava,
Jer Anđela je jedna od njih,
Dok u mek jastuk tone joj glava,
Pjevušim tiho uspavanke stih.
© Zlatko Zivkovic
Slušaš da… Slušaš da Trava raste Odlaze nekud i vraćaju se laste Zemlja se oko sunca kreće Za med pčelin potrebno je cvijeće Pa da je atom u osnovi svega Planina je veća mnogo od brijega Za okean jezero je samo tačka Drugovi nisu pas i mačka Do oblaka samo – ptice lete Sve to … Настави са читањем “Slobodan Zoran Obradović -Rasteš kao da te za uši vuku”
Slušaš da…
Slušaš da
Trava raste
Odlaze nekud i vraćaju se laste
Zemlja se oko sunca kreće
Za med pčelin potrebno je cvijeće
Pa da je atom u osnovi svega
Planina je veća mnogo od brijega
Za okean jezero je samo tačka
Drugovi nisu pas i mačka
Do oblaka samo – ptice lete
Sve to ti novo jer si dijete
Učiš i učiš
i još toga ima
I vidiš kako znanje se prima
Ko sjeme biljke kad posije čovjek
A ona raste – izgleda dovijek
Ali nešto ne učiš – jednostavno znaš
Srce maleno kome da daš
Pred kim ništa ne želiš da kriješ
Oči dok sjaje i sretan se smiješ
Riječi zvuče ljepše no bajka
Kada ti nježno šapuće
MAJKA
Пеко ЛАЛИЧИЋ ДАЈЕ СЕ ДЕЦИ НА ЗНАЊЕ Даје се деци на знање да прво науче прво, а друго и треће као веће су следеће. Онај ко неће, нек’ прво научи треће јер прво и друго је дуго, нарочито када се неће. Ко реши да прво научи друго, мораће учити прво јер без њега се не … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, ДАЈЕ СЕ ДЕЦИ НА ЗНАЊЕ”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
ДАЈЕ СЕ ДЕЦИ НА ЗНАЊЕ
Даје се деци на знање
да прво науче прво,
а друго и треће као веће
су следеће.
Онај ко неће,
нек’ прво научи треће
јер прво и друго је дуго,
нарочито када се неће.
Ко реши да прво научи друго,
мораће учити прво
јер без њега се не може
из своје коже.
Прво се учи од маме,
друго од тате,
а треће и веће
од учитељице и бате.
Прво се учи прво,
а сто један и више срцем се пише
као треће и друго,
да траје дуго.
__________________________________
Из моје књиге у припреми
”Звездама у сусрет”
– циклус ,,Поруке”
СРЕЋА НИЈЕ РЕКА Шаљем ти још једну поруку: – Узми књигу у руку! Ако за то немаш дар, буди добар оџачар. До среће, знај, није лако – оџачар до ње стижe, ал’ полако. Срећа није као река и не отиче тако лако, насмејане увек чека. С књигом или без ње, не журите већ полако – … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, СРЕЋА НИЈЕ РЕКА”
СРЕЋА НИЈЕ РЕКА
Шаљем ти још једну поруку:
– Узми књигу у руку!
Ако за то немаш дар,
буди добар оџачар.
До среће, знај, није лако –
оџачар до ње стижe, ал’ полако.
Срећа није као река
и не отиче тако лако,
насмејане увек чека.
С књигом или без ње,
не журите већ полако –
срећа чека смирене.
Срећа није као река,
не отиче тако лако,
насмејане увек чека.
________________________
Из моје књиге у припреми
,,Звездама у сусрет”
– циклус ,,П о р у к е”
Пеко ЛАЛИЧИЋ МОЈ РЕЦЕПТ Ако здрав желиш бити у шумицу пођи и ти. Пријатељску ти пружам руку, поједимо по јабуку. А после ће по чашу млека донети нам моја сека. Пријаће нам и добар сан, напоран је био дан. Пријаће нам и смех голи а и да нас неко воли. Добро је да и ми … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, МОЈ РЕЦЕПТ”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
МОЈ РЕЦЕПТ
Ако здрав желиш бити
у шумицу пођи и ти.
Пријатељску ти пружам руку,
поједимо по јабуку.
А после ће по чашу млека
донети нам моја сека.
Пријаће нам и добар сан,
напоран је био дан.
Пријаће нам и смех голи
а и да нас неко воли.
Добро је да и ми волимо,
јер и себи добро чинимо.
Све ово треба применити,
ако здрав желиш бити.
