СТРАХ ОД НОЋИ – Татјана Ђулинац

Решио сам да победим

свој страх ја од ноћи.

Чим се први сумрак спусти

у шетњу ћу поћи.

Месец танак к’о переца

неће ми помоћи.

Не види се прст пред носом

од густине ноћи.

Кренем напред, ал чини се

све у месту стојим.

Завараћу мисли своје,

звезде ћу да бројим.

Избројао ја сам можда

звезда неких осам.

Даље више не сећам се

слатко заспао сам.

Сада мислим, могао бих

ићи на крај света.

Јер, по ноћи шетао сам

од прозора до кревета.