Категорија: A – POEZIJA ZA DECU

ПЕВАЈТЕ, ДА БИСМО МИ РАСЛИ

Певајте одрасли,
да бисмо ми уз песму расли.

Нека смеха буде као кише,
да растемо брже и више.

Нека нестане мржње и рата,
да на сваком континенту имам брата.

Нека љубав покаже лице,
да свуда имам и сестрице.

Нека планета песма буде,
да у добре израстемо људе.

Смелије и јаче певајте одрасли,
да бисмо ми уз песму расли.
________________________________________
Из моје књиге у припреми ,,Звездама у сусрет”
– циклус ,, П о р у к е”

НОЋАС БИХ

Оставите ме на миру,
хоћу да гледам Месец
и звезде што ми у срце увиру.

Оставите ме самог ове ноћи
да другујем са брезом
док ми у очи месечина точи.

Ноћас бих под ведрим небом да спим,
да се отворим за поветарац и мирисе
и љубав поклањам срцем свим.

Оставите ме на миру до јутра,
сву лепоту ноћи преточену у љубав
поклонићу вам сутра.
____________________________________
Из моје стихозбирке ,,Звездама у сусрет”
/књига је у припреми за штампу/
– циклус ,,П о р у к е”

СРЕЋА ЈЕ …

Из прве руке
злата вредна
порука једна:

– Смејте се децо
до сто један и више,
тако се срећа пише.

И игром се пише срећа
и што је игре више,
она је већа.

Смејте се децо
до сто један и више,
јер смех је срећа.
_________________________________
Из моје књиге (у припреми за штампу)
,,Звездама у сусрет”
– циклус ,,П о р у к е”

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ
У ИМЕ ЛЕПОТЕ

У име Сунца
и звезда,
чувајмо гнезда.

У име песника и песме,
у име младости и лепоте
чувајмо птичје животе.

Птице су весници радости
што се око планете свила,
птице су наша крила.

Зато у име лепоте,
чувајмо гнезда
и птичје животе.

ДАЈЕ СЕ ДЕЦИ НА ЗНАЊЕ

Даје се деци на знање
да прво науче прво,
а друго и треће као веће
су следеће.

Онај ко неће,
нек’ прво научи треће
јер прво и друго је дуго,
нарочито када се неће.

Ко реши да прво научи друго,
мораће учити прво
јер без њега се не може
из своје коже.

Прво се учи од маме,
друго од тате,
а треће и веће
од учитељице и бате.

Прво се учи прво,
а сто један и више срцем се пише
као треће и друго,
да траје дуго.
________________________________________
Из моје књиге у припреми ,,Звездама у сусрет”
– циклус ,, Поруке”

Пеко ЛАЛИЧИЋ
ВОЛЕО САМ И ШУМЕНКА

– Донела сам ти зеца,
тетка ми рече
у звездано вече.

– Ено га у торби,
свидеће се свима
с великим ушима.

Извадих га из торбе,
а он снежно – бео
уздрхта цео.

Држао сам га у крилу,
мазио по репу
и давао му купус и шаргарепу.

Спавао је у корпи за веш,
понекад је јео и хлеб.
и то реш.

Звали смо га Шуменко
био је мудар зец,
волео је звезде и Месец.

Плашио се од свакога шума,
није се бојао мене
ни моје секе малене.

А када се уплаши,
скокне ми у крило –
то дугоухо мало и мило.
______________________________
Из моје књиге у припреми за штампу
,,Звездама у сусрет”
– циклус ,,Моји љубимци”

И ЈА САМ ИМАО САМИЈА

И ја сам имао Самија,
био је мајмун прави,
стално се лупао по глави.

Носио је машну и капу
и често пружао шапу
да му наместимо сат.

Облачио је шарене панталоне,
обожавао жене
и гумене бомбоне.

Скакао је од пода до стола,
јурио балоне
и волео кола.

Играо је шах,
банане је јео као луд,
коре су биле свуд.

Био је диван тај Сами,
волео сам га као дете –
ваљда ме ви разумете.

Сада је у зоолошком врту,
тамо збива шале
за моје другаре мале.
______________________________
Из моје књиге у припреми за штампу
,,Звездама у сусрет”
– циклус ,,Моји љубимци”

МОЈЕ ЈАРЕ

Једнога јутра стриц Заре
доведе козу и јаре,
како су лепи само да знате
пожелели би да их имате.

Јаре на челу има шару,
као да носи звезду малу.
Често се уз козу мази,
она га лиже и пази.

С њим се често поиграм ја
док нас коза посматра,
па због љубави постојеће
веома често замећеће.

Јаре је погледа па као чигра
настави са мном да се игра
и из љубави лизне ме често
скоро увек на исто место,
а ја њега у чеону шару,
у ону звездицу малу.
____________________________
Из моје књиге ,,Звездама у сусрет”
(у припреми је за штампу)
– циклус ,,Моји љубимци”

Из моје књиге
ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ
/у припреми за штампу/

ЧАРОБНА БАЈКА

Ветар и ја, к’о друга два
шетамо кроз ноћ.
Кад у један час испред нас
истрча задихан пас:

– Чујте, нешто радити треба,
звезде су ноћас сишле са неба
и заузеле све булеваре,

а у улице остале су
отерале старце, децу
и мајушне птице.

То уозбиљи моје лице,
па рекох ветру:
– Немогуће,
да су звезде напустиле куће
и на улице отерале и птице.

Забринут ветар се усталаса,
па из свег гласа дозва Даницу
најлепшу звездицу
па јој овако рече:

– Добро Данице, моја миљенице,
каква је то фрка
да се усред ноћи
не може кроз град проћи
и да је и стар и млад морао на улице.

Устрепта збуњена Даница,
паде јој румен с лица
па рече:
– Видећете за који час
да је мој пас
у заблуди био

цео небески свет се преселио
у госте вама,
друговаћете са звездама,

а за дан – два
долазим и ја,
носим вам сва блага небеска.

Спремите музику и цвеће,
играћемо два века свемирска
све звезде,
птице,
ви
и ја.

И стварно тако и би,
играсмо сви –
а булеварима су текли колачи,
торте и кока кола,
а школа и старачки дом
постадоше центар света
око кога се врти
цела планета .