ВИДОВДАНСКА ЗВИЈЕЗДА
Њене озарене
Бесконачне очи
Луташе равницом
У звјезданој
Видовданској ноћи
Уснама ријеч задржава
Док молитва нијема
Срце јој пара
И сјена сумње
На срце јој слети
На пустом пољу
Гдје мртве
Жива ријеч васкрсава
Стоји она
Окружена кругом
Горућих светковина
У један мах
Не познаде земљу
Гдје пало је срце
Слободног јунака
На рукама њеним
Зоре ће свитати
Јер она је сада
Вјечнија од свих
Кроз страдање ово
Живот нови ће потећи
Јер свјетлост твоја
Од мрака је јача
Њихов жиг
На плећима носиш
И нове звијезде
Из очију лијеш
Са светог поља
Ка небесима
Полетјеше јунаци
Тамо ће живјети вјечно
Јер једино Бог
Никог не одбаци
Настави са читањем “ВИДОВДАНСКА ЗВИЈЕЗДА – Михаило Божовић”