ŽAO MI JE ŠTO MOJA NE MOŽEŠ BITI – Bojan Djurica

ŽAO MI JE ŠTO MOJA NE MOŽEŠ BITI

Žao mi je što moja ne možeš biti
a želim da ti milujem grudi bele
Sa tobom bih rado hteo život sniti
Sa tvojim bi rado moje ruke htele.

Žao mi je što moja ne možeš biti
s tobom bih u sreći ove dane tek’o
Tkao u pesme ove ljubavi niti
i vraćao kući u tvoje krilo meko.

Žao mi je što se mojom ne možeš zvati
A ja bih u stvari jedino to hteo
Moja ljubav ne može u dve reči stati
Meni za to treba jedan život ceo.

Na ljubavnom žaru ja sam srce pek’o,
Sa tvojih usana znao vina piti.
Sa bolom u srcu, ali sam ti rek’o:
Žao mi je što moja ne možeš biti

Žao mi je što moja ne možeš biti
a plakaćeš znam kad te vidim tajno
Ne vredi ti suzom svoje lice miti
Ni koriti sada svoje srce kajno

Izabrala jesi, al pogrešno damo !
Ostaje nam samo da te vidim nekad
Bolovi i tuge kad nam pute spoje
Za toplinu, ljubav, kad osetiš glad.

Žao mi je što moja ne možeš biti
iako nas razdvaja daljina daleka
Ja svoju ljubav ne bih hteo kriti
Al’ tebe kod kuće neko drugi čeka

© Bojan Djurica, 2012