STANI VETRE – Bojan Djurica

Please wait...

 

 STANI VETRE

 Stani vetre, stani. Kuda juriš tako ?
Da li te to negde neko dragi čeka ?
Možda te je neko naljutio jako
Da li je to šuma, planina il` reka ?

Ne ljuti se na šumu što ravnicu deli
Pa ti ne da ravno da duvaš po dolini
Na ljubav smo se ja i moja draga kleli
Zagrljeni ležeći u od šume hladovini.

Ne ljuti se na planinu što oblake para
što zbog visine njene ne drži te mesto
U toj planini je jedna koliba stara
Gde sam ja sa dragom boravio često.

Ne ljuti se na reku što onuda teče
Što njen žubor ponekad mira ti ne da
svoju sam dragu skoro svako veče
Držao za ruku, prolazeći tuda.

Stani vetre stani. Kuda juriš tako ?
Tamo kuda ideš ponesi i moj glas
Ako igde usput sretneš moju dragu
Pitaj je da l’ ikad pomisli na nas.

(c) Bojan Djurica, 2012

107 пута прочитано

Оставите одговор

Your email address will not be published.