Добродошли!
Ne mogu ti reći da te volim. Nakon svega.. izrekla bih laž. Nisam bila spremna da odolim. Zabranjenog zavela me draž. Ne mogu ti reći ni izvini… Nesigurno glas bi zadrhtao. Jer u ženi što grešku učini kajanje bi gorko prepoznao.
Ne mogu ti reći
da te volim.
Nakon svega..
izrekla bih laž.
Nisam bila spremna
da odolim.
Zabranjenog zavela
me draž.
Ne mogu ti reći
ni izvini…
Nesigurno glas bi
zadrhtao.
Jer u ženi što
grešku učini
kajanje bi gorko
prepoznao.
U tvom se oku ogleda tuga maglovit odraz jesenjih slika, izgubljen lutaš unutar kuga ne vidiš lica prolaznika. Tražiš ostatke dečačkih snova, zaraslim ranama prinosiš dar. Hartijom davno ispranih slova želiš rasplamsati prošlosti žar. Teško je shvatiti tuđu sreću, kad našoj nismo doprineli. Znakove sudbine jaki pokreću mi…iskušenje nismo podneli. Ti prođi slobodno putem znanim, … Настави са читањем “MI – Tatjana DJ.”
U tvom se oku ogleda tuga
maglovit odraz jesenjih slika,
izgubljen lutaš unutar kuga
ne vidiš lica prolaznika.
Tražiš ostatke dečačkih snova,
zaraslim ranama prinosiš dar.
Hartijom davno ispranih slova
želiš rasplamsati prošlosti žar.
Teško je shvatiti tuđu sreću,
kad našoj nismo doprineli.
Znakove sudbine jaki pokreću
mi…iskušenje nismo podneli.
Ti prođi slobodno putem znanim,
žedan zatraži gutljaj vina.
Nastavi lutanje poljem prostranim
grleći pogledom boje visina.
Ali ne traži ruku spasa,
vrati se svome karavanu.
Od mene nećeš čuti glasa
glavu okrenuću na drugu stranu.
Kao mesečar u vrtu snova… Ubraću ružu crvene boje. Tvoga imena pisati slova zvezdama što se nebom roje. Crvenim cvetom do tvoga praga. Opijen mirisom biće moj hod. Na usni…žudnja za tobom draga goreće kao nebeski svod.
Kao mesečar
u vrtu snova…
Ubraću ružu
crvene boje.
Tvoga imena
pisati slova
zvezdama što se
nebom roje.
Crvenim cvetom
do tvoga praga.
Opijen mirisom
biće moj hod.
Na usni…žudnja
za tobom draga
goreće kao nebeski svod.
Kasno je… Otputovao je bez prtljaga vratiće se i reći: draga izvini, sve ću srediti, nikada te više povrediti. Ništa mu dakle nije jasno, ovoga puta ja kažem: KASNO. Tamo gde nova laž se sprema ljubavi pravoj mesta nema.
Kasno je…
Otputovao je bez prtljaga
vratiće se i reći: draga
izvini, sve ću srediti,
nikada te više povrediti.
Ništa mu dakle nije jasno,
ovoga puta ja kažem: KASNO.
Tamo gde nova laž se sprema
ljubavi pravoj mesta nema.
Letnja slabost Stidljivo mu se osmehnula sakriti zbunjenost nije umela u trenucima slučajnih susreta očiju blistavih, od poleta. Iako tužna što sasvim blizu lepotu remete ljudi i nizu.. sledila snove u ludoj smelosti pokorna samo jednoj slabosti. Talasom vreline duša okupana gazila ponos ko začarana prateći reči sopstvenog zaveta suviše kratkog, varljivog … Настави са читањем “LETNJA SLABOST-Tatjana DJ.”
Letnja slabost
Stidljivo mu se osmehnula
sakriti zbunjenost nije umela
u trenucima slučajnih susreta
očiju blistavih, od poleta.
Iako tužna što sasvim blizu
lepotu remete ljudi i nizu..
sledila snove u ludoj smelosti
pokorna samo jednoj slabosti.
Talasom vreline duša okupana
gazila ponos ko začarana
prateći reči sopstvenog zaveta
suviše kratkog, varljivog leta.
Tišina Tišinu slušam dok pada tama beskrajem modrim svetiljke pale, utihnula je dnevna galama fabrika bučnih sirene stale. Tišina vraća unazad vreme i uspomene spaja sa svešću, šapćući reči molitve neme kaže; snagu ljubavi srešću. Ja noćas jurim za uzbuđenjem bar na trenutak oslobođena gonjena željom za iskušenjem ko brza reka, neukroćena. … Настави са читањем “TIŠINA-Tatjana DJ.”
Tišina
Tišinu slušam dok pada tama
beskrajem modrim svetiljke pale,
utihnula je dnevna galama
fabrika bučnih sirene stale.
Tišina vraća unazad vreme
i uspomene spaja sa svešću,
šapćući reči molitve neme
kaže; snagu ljubavi srešću.
Ja noćas jurim za uzbuđenjem
bar na trenutak oslobođena
gonjena željom za iskušenjem
ko brza reka, neukroćena.
Pratim poznatog mesta sigurnost
zvezdanog praha svetlosni trag,
stečene navike kradu budnost
i jedan dodir prijatno blag.
Tišina mesto razumu pravi
nečujnim šapatom uspava žar,
nemirnim senkama u mojoj glavi
blaženstvo mira pruža na dar.
Vazduh ispunjen mirisom spokoja
usnulim čulima već gospodari
rasute želje veselih boja
može li tišina da ostvari?
Када си сама Када си сама… прозор отвори гледај у Месец из твога стана. Звездана прашина донеће теби друштво дечака Петра Пана. Када си сама… заклопи очи у том се трену не плаши мрака. Можда у твоје крило скочи зечић из земље пуне чудака. Ти му дозволи да те поведе… у Земљу … Настави са читањем “Када си сама – Татјана Ђ.”
Када си сама
Када си сама…
прозор отвори
гледај у Месец из твога стана.
Звездана прашина
донеће теби
друштво дечака Петра Пана.
Када си сама…
заклопи очи
у том се трену не плаши мрака.
Можда у твоје
крило скочи
зечић из земље пуне чудака.
Ти му дозволи
да те поведе…
у Земљу чуда још невиђену.
Много је деце
која га следе
придружи им се у истом трену.
Када самоћа…
вреба из мрака
у друштву сенки са свих страна.
Пронађи себи
седам патуљака
и буди њихова вољена Снежана.
Сати самоће…
брже ће проћи
јутро донети пољубац мајке.
Само пожели…
теби ће доћи
ликови твоје најдраже бајке.
Када си сама…
прозор отвори
погледај верног друга са неба.
На жутој лопти
осмех што гори
каже да друштво и њему треба.
Nisam…i jesam Ja nisam iskra u tvome oku ni slatki drhtaj usana tvojih želja zbog koje baciš u reku ribicu zlatnu s dlanova svojih. Ja nisam ruka koja miluje prstima lakim golica nedra, niti sam razum koji smiruje u noći bure nemirna jedra. Ja nisam tvoja skrivena čežnja kad nemir utrobom zatreperi … Настави са читањем “Nisam…i jesam -Tatjana Dj.”
Nisam…i jesam
Ja nisam iskra u tvome oku
ni slatki drhtaj usana tvojih
želja zbog koje baciš u reku
ribicu zlatnu s dlanova svojih.
Ja nisam ruka koja miluje
prstima lakim golica nedra,
niti sam razum koji smiruje
u noći bure nemirna jedra.
Ja nisam tvoja skrivena čežnja
kad nemir utrobom zatreperi
a ludom srcu jedina težnja
da snenim usnama voljenoj zbori.
***
Sanjar sam očiju od mora plavljih
i kose sjajnije od klasja žita,
sanjam tragove zaboravljenih
i pesme koje niko ne čita.
Žudnja sam koja tiho gasne
zajedno s nadom, sestrom jedinom
kad smiraj poseti sate kasne
u borbi misli sa istinom.
Десило се кобајаги У машти се жеље друже тамо расту шире, дуже. У машти је све могуће замерити нико неће. Маштање ћу једно рећи причаћу вам о тој срећи радости ми много пружи јер маштање томе служи. У тој причи, ја сам вила и наравно, имам крила помоћи ћу нежном створу немоћном у плавом … Настави са читањем “ДЕСИЛО СЕ КОБАЈАГИ – Татјана Ђ.”
Десило се кобајаги
У машти се жеље друже
тамо расту шире, дуже.
У машти је све могуће
замерити нико неће.
Маштање ћу једно рећи
причаћу вам о тој срећи
радости ми много пружи
јер маштање томе служи.
У тој причи, ја сам вила
и наравно, имам крила
помоћи ћу нежном створу
немоћном у плавом мору.
Прича има свој почетак
десила се баш у петак,
срећа права у тој вести
није био тринаести.
Уз дигнутог сидра хук
испловио Морски вук,
с мало људи од посаде
што ленчаре од досаде.
Кренули су у походе
својој ћуди да угоде,
са богатством да се врате
и зараде своје плате.
На палуби чу се узвик,
примећен је слепи путник.
Кувар гори, ал од беса
нестаде му парче меса.
То је нека гладна зверка
када одмах храну мерка,
сласти њеној доће крај
кад угледа сабље сјај.
И под вођством капетана
потрчали са свих страна
спремни да се храбро боре
баце путника у море.
Несрећник у страху јурца,
преплашена једна куца
беше слепи путник тај
што му прети тужан крај.
Бежи лево, бежи десно
ал на броду свуд је тесно,
скупи снагу, стисне очи
и право у море скочи.
Разјарена маса кличе
и с посадом брод одмиче,
а кученце нежно, мило
на пучини само било.
Избегао сабље сјај
но ипак му прети крај
допливала кад је чула
ову буку баш ајкула.
Тад у прави стижем час
да понудим куци спас,
чудесна сам ипак вила
спасиће га моја крила.
полетесмо у белину
под небо нас крила вину
огреја нас сунца сјај
а маштању дође крај.
Свако има своју звезду Зведицу ћу позвати са неба, тако сјајна ноћас мени треба. Без ње сан ми немиран и лак јер га плаши много страшан мрак. Радо ће ми звездица помоћи да усамљен нисам сваке ноћи. Лепо ћу јој име даривати да је могу лакше дозивати. И сијаће над креветом мојим … Настави са читањем “СВАКО ИМА СВОЈУ ЗВЕЗДУ – Татјана Ђ”
Свако има своју звезду
Зведицу ћу позвати са неба,
тако сјајна ноћас мени треба.
Без ње сан ми немиран и лак
јер га плаши много страшан мрак.
Радо ће ми звездица помоћи
да усамљен нисам сваке ноћи.
Лепо ћу јој име даривати
да је могу лакше дозивати.
И сијаће над креветом мојим
поред ње се више сна не бојим,
најлепши ми снови с њом долазе
својим светлом покаже им стазе.
Вратићу је небескоме двору
кад очврсне санак ми пред зору,
кад небески цветак замирише
жутим сјајем мрака нема више.
Месец другар открио ми тајну
свако дете има звезду сјајну,
нек пожури што пре да је нађе
и сањаће тада снове слађе.