Е Србијо, Србијо моја туго моја робијо

Е Србијо, Србијо
моја туго и робијо
шта сам тиме добијо
што сам овде остао
само депресивнији сам постао.

Поштену омладину газе колима
тешко њима
кад не смеју исказати очај на неправду
која се збива
свака њихова реч је истина жива
која се не признаје од стране олоша
и осталих добоша.

Четврта деценија већ је на прагу
откако је све отишло к’ врагу
никако да се побољша стање
вечито нека обмањивања и лагање
с причом да боља долазе времена
а ниоткуд на видику нека промена.

Узалудна огромна грађанска маса
кад поштени немају право гласа
бивају тучени и гажени
на крају увек рањени и поражени
сви ти порази и ране
биће узрок да једном лепше јутро осване!

Аутор: Sead Vejsilović

Поштовани, Ја сам Сеад Вејсиловић, рођен сам у Косовској Митровици 1997 године. Детињство сам провео у мом родном граду, сад тренутно живим и радим у Новом Пазару. Волим писати поезију, ту сам нашао смирај од свог зла које се дешава у свету а и код нас! Види све чланке од Sead Vejsilović