Из његовог друштва нестани
мислити о њему ти престани
дођи код мене и ту остани
моја заувек постани.
Ти добро знаш да те он не жели
попут птице селице је само се сели
ваши дани су се на милост и немилост свели
сваки његов погрешан корак вас дели.
Волео сам те истински одувек
у срцу си ми урезана заувек
с тобом бих провео век
била си и остала моја бол и лек.
Мани се оних који нису вредни твоје сузе
мани се оног који ти године у глупости узе
приђи ономе који се истински за тебе заузе
који уме да поштује твоје врлине без паузе.
Уместо да си ми једина ти си моја туга
уместо да сам газда ја вечити слуга
уместо да ми се диве мене ровитог виде
уместо што сам сам ја би да ми због тебе завиде.
Уместо да радим посао из снова
уместо да живим испод свог крова
уместо да сам са тобом за којом патим
уместо да сам бумеранг па у прошлост да се вратим.
Уместо свега тога све је обрнуто
уместо правог пута све је уврнуто
уместо да си део мог сунца и неба
уместо наопаког да је све како треба.
Уместо, уместо, уместо
уместо да знам своје место
уместо да сам тамо где припадам
уместо да нисам ту где из дана у дан пропадам.
Питаћу твоју мати
хоће ли ми те дати
ако ми те неће дати
ја сам ћу за вјек остати.
Питаћу твоју мати
хоће ли ми те дати
ако ми те неће дати
скитница ћу постати.
Питаћу твоју мати
хоће ли ми те дати
ако ми те неће дати
волети те никад нећу престати.
Питаћу твоју мати
хоће ли ми те дати
ако ми те неће дати
сам у вечитом мраку ћу ходати.
Питаћу твоју мати
хоће ли ми те дати
ако ми те неће дати
никад наше пријатељство нећу одати.
Кунем се на све живо
много ми је криво
што се према теби некад лоше опходим
камо среће да могу опет да се родим.
Волим те највише на свету овом
радујем се сваком осмеху твом
твоја ме суза мајко боли свака
ти си толико јака
да сваки пут тешкоћу пребродиш
успешно своје битке водиш.
Жива ми била
мајчице мила
на многаја љета
део си моје душе, мога света.
Нека су свачије мајке живе и здраве
па и ти таква буди уздигнуте главе
једина истину ми говориш
желећи живот у бајку да ми претвориш.
