Аутор: Sead Vejsilović

Ево теби мајко жељене снајке
да сутра унучићима испричаш бајке
доста сам и ја лутао као безглава мува
брзо пролази овај живот звани курва.

Није много лепа а није ни ружна
ал је љубављу много наоружана
зна срце с којом ћу се оженити
бесконачно ће да ме воли а тебе ће ценити.

Пола је се оженило и удало
жени се и ти “будало”
тако си ми стално говорила
мајко моја мила.

Одлучио сам да те послушам
ништа не губим ако покушам
била си у праву заиста све што си ми рекла
сад су наша срца два поверење стекла
не бих ју је оставио нема тог блага
она ми мајко беше срцу драга.

Уживам што за животом имам вољу
уживам кад упознајем од претходне неку бољу
уживам када читам
уживам када улицама скитам.

Уживам што сам праведни борац
уживам што могу бити нечији ослонац
уживам што поштујем закон
уживам кад сам нечији заклон.

Уживам док пишем
уживам када лоше људе из живота бришем
уживам када нешто ново сазнам
уживам кад то сазнање неком дам.

Уживам што истину увек говорим
уживам док лудо волим
уживам да стичем нека познанства нова
уживам кад се на добре ствари троши лова.

Уживам да по свету путујем
уживам да неког посаветујем
уживам када животиње помазим
уживам што у свему томе мир проналазим.

Уживам да тајне сачувам
уживам да се из досаде мувам
уживам када неко лепо женско видим
уживам у том тренутку када јој се свидим.

Уживам са тужнима време да проведем
уживам да их иоле до среће доведем
уживам када им измамим осмех на лицу
уживам кад се заједно смејемо о вицу.

Уживам што тај хумор поседујем у себи
уживам кад лудим уз вечити дерби
уживам када мој тим победи
уживам да помогнем ономе ко је у беди.

Уживам да волим децу а поштујем старије
уживам што на свету нико исти није
уживам да се Богу за спас молим
уживам, уживам, уживам што право волим.

Све док будем уживао у свему томе
бићу срећан дабоме.

Човек старога кова
не одриче се својих бркова
већ их негује и чува
кад се насмеје да се рашире од ува до ува.

И млади и стари требају бркове носити
зато их носи и ти
не треба брк да се брије
човек без бркова, човек није.

Бркови су за оне мушкарце праве
брк је улепшао многе главе
црни или бели
уз бркове се најлепши осмех дели.

Они који бркове не носе
немају чиме да се поносе
а оличење лепоте беше брк
зато ми никада брк неће постати мрк.

Живећу некад са сасвим неком другом
због тебе ћу се дружити с тугом
која ће ме до гроба пратити
што те не могу заборавити.

Другој ћу говорити да је волим
како не би приметила колико се борим
са очајем што заједно ми нисмо
а некад ко једно били смо.

Када ме буде питала: шта ти је
одговорићу да ми ништа није
а знам да ћу је лагати увек када одговорим
јер само сам тебе право волео и заувек ћу да те волим.

Са чашицом љуте ћу се дружити
због бола што ти не могу љубав пружити
на крају ћу у проклетој кафани поломити све
моја тужна прича о теби то је.

Сви светски немири и имиграције
ратови и убијање недужне нације
иза свега тога стоји Америка
земља масона, земља неверника.

Многи недужни животи су уништени
многи докази сакривени
као да их није ни било
Америко масонско ђубрило.

Америка је много касно настала
а још увек није престала
да гања и плаши остатак света
хеј масони ви сте права штета.

Откад је света и века
од њих се само зло чека
ничег бољег и нечег лепог да се деси
америчко-масонска багра ће све да нас удеси.

Синоћ сам сањао да смо се коначно спојили
од свија се одвојили
били смо нас двоје само
смејали се срећни и задовољни
што ћемо једно другом љубав да дамо.

Усред тог мира ниоткуд се неки кркљанац појави
ал не могаше пометњу међу нама да направи
били смо јачи у инат свих који су против нас
заједно смо пронашли мир и спас.

Али то беше само сан
камо среће барем на један дан
да се пола оствари из синоћњег сна
па да с тобом будем срећан ја.

Дабогда породица никад за вама не патила
дабогда вас срећа заувек пратила.

Дабогда никад не били мрзовољни
дабогда увек били задовољни.

Дабогда били здрави и снажни
дабогда постали у свету важни.

Дабогда никада не знали за тугу
дабогда осим среће не имали судбу другу.

Дабогда љубављу богати постали
дабогда до краја тако и остали.

Дабогда вас с добрим клели
дабогда с златним кашикама јели.

Гледаш насмејана у реку мог родног града
док ми за тобом живот пропада
ти у моје родно место
одлазиш често.

Нисам био тамо подавно
свакако ми је све до Косова равно
живот ми о концу виси
кад са мном ти ниси.

Због чега идеш тамо то ме не занима
ал осећам да ту нечег има
или си неког тамо нашла или идеш из досаде
свеједно је, бол за тобом заувек остаде.

Не само у мом граду, већ на крају света да се одселиш
и да са другим живот поделиш
у срцу мом ти си само
иако си далеко чак негде тамо.

Ти си спретна, ти си сретна
ти си заиста изузетна.

Ти си од свих других боља
покрај тебе нестаје сва мрзовоља.

Ти си светлост на крају тунела
с осмехом си ми радост у живот унела.

Ти си мој почетак и крај
истовремено си пакао и рај.

Ти си моја радост и туга
тебе не може заменити ниједна друга.

Ти си моје све и свја
знај да свим срцем те волим ја.

Цео живот ме прате боли и муке
од свега сам дигао руке
ниједан циљ нисам постигао
од свега сам руке дигао
не могу против свог ега
дигао сам руке од свега.

Да л’ био болестан или здрав
да л’ био крив или прав
да л’ имао или не
ништа мене то не брине.

Да л’ ишао унапред или уназад сат
да л’ био мир или рат
да л’ била поплава или суше
свакако ми се сви снови руше.

Мозак сам на отаву бацио
капу испод очију и ушију набацио
да ништа не видим и не чујем
како бих могао мирно да путујем
по овом лажном и лудом свету
газећи корак по корак ломећи своју сету.