Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.

Jednostavnosti— Marina Adamović

Između “Pa” i “Možda” Odzvanja hiljadu “Nikad”. Ja nedoumice otklanjam Jednostavnim “Sigurno”. . Sve mi je jasno, ali, kako to objasniti živima? . Dižem ruku Dižem nogu Gledam Gde sam ih ostavila odgovorni (?****) Ako ih pronađeš Pobodene U svoje  udobno zavaljeno srce Iščupaj ih i ubaci u visokopoštovana Kolica za invalide Možda ti pokajanje … Настави са читањем “Jednostavnosti— Marina Adamović”

Između “Pa” i “Možda”

Odzvanja hiljadu “Nikad”.

Ja nedoumice otklanjam

Jednostavnim “Sigurno”.

.

Sve mi je jasno,

ali,

kako to objasniti živima?

.

Dižem ruku

Dižem nogu

Gledam

Gde sam ih ostavila

odgovorni (?****)

Ako ih pronađeš

Pobodene

U svoje  udobno zavaljeno srce

Iščupaj ih i ubaci u visokopoštovana

Kolica za invalide

Možda ti pokajanje

Zaceli te zaslužene rane

A možda te

Ipak

Predam

Studentima filozofije

Da seciraju

I odmozgaju

Kako je čovek otplesao zadnji krug

Do Vanserijskog Idiota

.

Nasmejala sam se

Usta su mi krenula u nedogled

Videla sam psa

Sa ustima pruženm u nedogled

Ja sam zaplakala obmanuta

Pas je krenuo svojim putem ližući ranu

.

Opasnost je u gradu

Na svakom koraku

Večeras ne čujem ni tišinu

Možda se ona sakrila u meni

.

Mržnja

U ogledalu

Postaje predstava

Zato se stalno klanjam svojim očima

.

Kiša je izgubila put

Poslala je kap u oluk

A deset meni na čelo

Ostale nisam htela da pratim

Neka smisli gde će prenoćiti

Moje suze im nisu putokaz

.

Jabuke Višnje Breskve

Miris i ukus u slast

Ne trebam

Hvala ruci

Moja hrana su pesme

Slovo mi je dovoljno za život

Komešanje — Marina Adamović

Započelo je jedne noći Bez povoda i upozorenja Uskomešalo je smiraje u žbunju Navelo lišće da beži od granja Mravi su zanoćili u žili noćobdije Zajedno su skakali “oh-šta-ću-joj” Trava je polegla da iz srca čuje Zadnje hlebne vesti iz korena reči I ništa više I ništa manje Tama je sebe ugrizla za mòru Pa … Настави са читањем “Komešanje — Marina Adamović”

Započelo je jedne noći

Bez povoda i upozorenja

Uskomešalo je smiraje u žbunju

Navelo lišće da beži od granja

Mravi su zanoćili u žili noćobdije

Zajedno su skakali “oh-šta-ću-joj”

Trava je polegla da iz srca čuje

Zadnje hlebne vesti iz korena reči

I ništa više

I ništa manje

Tama je sebe ugrizla za mòru

Pa se uz cvrkut vedro progutala

Titraj zadnje zvezde osmehnu se magli

“Neće-biti-mira-neće-biti-haj”

Princezi Aleksandri Osmanović — Marina

Majko Mesec mi je cele noći Pričao o sebi Iskričavo okno Pisalo je dnevnik Ne mogu ti ronovitii Plodno štivo tajni Koje mi je zracima Sipao u srž kamin(n)gs

Majko

Mesec mi je cele noći

Pričao o sebi

Iskričavo okno

Pisalo je dnevnik

Ne mogu ti ronovitii

Plodno štivo tajni

Koje mi je zracima

Sipao

u

srž

kamin(n)gs

Slike života — Marina Adamović

Čekati jutro tako dugo Mogu samo ptice raščešljanih krila Senke se nižu Jedna nalik drugoj I nigde ključa od vremena Još ima nade Nada nadu čuva I ako nestane ispod trepavica Mišlju ću je jasno svima nacrtati Moje je ime negde u kosmosu Sâmo će sebe ludo nadživeti I noću  potpisati u toplom akvarelu

Čekati jutro tako dugo

Mogu samo ptice raščešljanih krila

Senke se nižu

Jedna nalik drugoj

I nigde ključa od vremena

Još ima nade

Nada nadu čuva

I ako nestane ispod trepavica

Mišlju ću je jasno svima nacrtati

Moje je ime negde u kosmosu

Sâmo će sebe ludo nadživeti

I noću  potpisati u toplom akvarelu

Tvrdim – Marina Adamović

I kada pričam o smrti Ja sam u životu Ma kakav bio . Od proleća zidam jesen Neka mirno plače U sasvim prirodnoj pojavi . I rosa je mesečeva suza Ptica zakopana pored ljudi I tuga u toplim pogledima . Tvrdim da je i to bio život Osvetljen bojama Lepote i sunovrata . Zaljubljena u … Настави са читањем “Tvrdim – Marina Adamović”

I kada pričam o smrti

Ja sam u životu

Ma kakav bio

.

Od proleća zidam jesen

Neka mirno plače

U sasvim prirodnoj pojavi

.

I rosa je mesečeva suza

Ptica zakopana pored ljudi

I tuga u toplim pogledima

.

Tvrdim da je i to bio život

Osvetljen bojama

Lepote i sunovrata

.

Zaljubljena u oblake do bola

Tajim samoubistvo rečima

A to samo zvezde znaju

.

Još uvek me ima u pesmama

Još uvek su dani sreći podređeni

Još uvek uvek i zauvek

.

Ne pitaj kako svega ima

U životu omeđenom tolikim smrtima

Zbog vode vatre zemlje i vazduha

Biti tu — Marina Adamović

kiša na prozoru vetar na krovu tamni svod – u duši pesma lepota beskraja smrti o životu ………………pričam živim da joj to i ………………objasnim pa nižem tajne ludosti …………………uma . tu sam da bih bila – zauvek tu i ostala ………..vasiona zna kamin(n)gs

kiša na prozoru

vetar na krovu

tamni svod –

u duši pesma

lepota beskraja

smrti o životu

………………pričam

živim da joj to i

………………objasnim

pa nižem tajne ludosti

…………………uma

.

tu sam

da bih

bila

–

zauvek tu

i

ostala

………..vasiona zna

kamin(n)gs