Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.

Simulacija istine — Marina Adamović

slutim da sam bila …………………srećna dok prstom nisam uprla u svest i pomislila ………………..šta to znači ………………….biti srećan ……………………stvarno

slutim

da sam bila

…………………srećna

dok

prstom

nisam

uprla

u

svest

i

pomislila

………………..šta to znači

………………….biti srećan

……………………stvarno

*— Marina Adamović

smrt je imala tvoje oči prevezane ponoćnim urlikom želela je moje srce bleđe od rose natekle zenice nisam imala izbora skočila sam do oblaka od kristala i sada gradim dugu nedostupnu očaju i tami

smrt je imala

tvoje oči

prevezane

ponoćnim urlikom

želela je

moje srce

bleđe od

rose natekle zenice

nisam imala izbora

skočila sam

do oblaka od kristala

i sada

gradim dugu

nedostupnu očaju i tami

Dobrodošlica — Marina Adamović

vrata stresaju prašinu …………..na naličja pauci mašu …………..mrežom pogrebnicom prazne čaše beže …………..od dodira jedna je (nezvanim pogledom oskrnavljena) ……………….prepukla

vrata stresaju prašinu

…………..na naličja

pauci mašu

…………..mrežom pogrebnicom

prazne čaše beže

…………..od dodira

jedna je

(nezvanim pogledom oskrnavljena)

……………….prepukla

Snena java — Marina Adamović

sanjam da sam krilo koje maše a ne može da poleti . sanjam da sam roda koja kljunom zakopčava led . …………………….ne sanjam jesam ptica………………….. koja smelo ispada iz gnezda i obleće svet u rumenilom bola nadahnutoj magli

sanjam da sam krilo

koje maše

a ne može da poleti

.

sanjam da sam roda

koja kljunom

zakopčava led

.

…………………….ne sanjam

jesam ptica…………………..

koja smelo ispada iz gnezda

i

obleće svet

u rumenilom

bola

nadahnutoj

magli

Razlog za…. — Marina Adamović

budimo se jer smo živi ……………. i pričamo …………….jer život ne ćuti jeini razlog za novi san je ……………. probuditi se i čuti sebe …………   s ove strane zamagljenog prozora

budimo se

jer smo živi

……………. i pričamo

…………….jer život ne ćuti

jeini razlog za novi san

je

……………. probuditi se

i

čuti sebe

…………   s ove strane zamagljenog prozora

Autoportret — Marina Adamović

sjajna mesečina silazi i gleda me jasno . mozak prima belinu i utapa je u misao . pišem pesmu koju mi Mesec šalje i stojim vedro bez straha ………..od…………. skore………………. ………………………..smrti zemnog tela

sjajna mesečina

silazi

i

gleda me jasno

.

mozak prima belinu

i

utapa je u misao

.

pišem pesmu

koju mi Mesec šalje

i

stojim vedro

bez straha

………..od………….

skore……………….

………………………..smrti

zemnog tela

* — Marina Adamović

u pustinji osećanja široka oaza čuđenja noć je rasprostrla danu …………………..opelo………………………………. u hladnom odsjaju melanholije . raskopah i krenuh kroz fosile  uspomena . još ima nade . sanjar sam iscrtan  dvostrukim bunilom reči

u pustinji osećanja

široka oaza čuđenja

noć je rasprostrla

danu …………………..opelo……………………………….

u hladnom odsjaju melanholije

.

raskopah i krenuh

kroz fosile  uspomena

.

još ima nade

.

sanjar sam

iscrtan  dvostrukim bunilom reči

Bezbožna lirika — Marina Adamović

kotrljajući se danima hodala sam do Partenona ljudi su prolazilili i gledali me misleći da sam zalutalo štene . opčinjenost je postala nežnost u belom pomilovala me je po njušci a ja nisam ni osetila kako me pretvara u kamen kao Sunce svetlost u razvejani dan i kako zauvek ostajem prikovana za mir i lepotu … Настави са читањем “Bezbožna lirika — Marina Adamović”

kotrljajući se danima

hodala sam do Partenona

ljudi su prolazilili

i

gledali me

misleći da sam zalutalo štene

.

opčinjenost je postala nežnost u belom

pomilovala me je po njušci

a ja

nisam ni osetila kako me pretvara u kamen

kao Sunce svetlost u razvejani dan

i kako zauvek ostajem prikovana

za mir i lepotu

nejčvršćim delom sebe

Predskazanje — Marina Adamović

vrabac se uvukô pod kišni prsnik mravi su trčali ludo kroz sebe ribe su plovile kô olujno lišće . ne recite kako je jeza naznačila urlik vasione

vrabac se uvukô pod kišni prsnik

mravi su trčali ludo kroz sebe

ribe su plovile kô olujno lišće

.

ne recite kako je jeza

naznačila

urlik vasione

Rekvijem od stakla — Marina Adamović

Bila je noć. Bila je tiha noć. Bila je prekrasna tiha noć. Bila je prekrasna tiha noć od stakla. Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo. Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo da bi preneli moju smrt. Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo da … Настави са читањем “Rekvijem od stakla — Marina Adamović”

Bila je noć.

Bila je tiha noć.

Bila je prekrasna tiha noć.

Bila je prekrasna tiha noć od stakla.

Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo.

Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo da bi preneli moju smrt.

Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo da bi preneli moju smrt pod zatvoreno nebo.

Bila je jedina tiha noć od prekrasnog stakla.

Bila je.

Staklo se rasprslo na unapred poznati broj zgaslih lampiona.