Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.

Statua — Marina Adamović

. stajala sam sama i zamišljena i tražila rupu u beznađu ono se prostiralo niotkuda do beskraja lišće je padalo s jeseni prizivajući kišu da izigrava suze jednog sam jutra videla kako puno uglađenih ljudi stresa sneg s prelepe statue na kojoj je bilo ispisano moje ime

.

stajala sam sama i zamišljena

i tražila rupu u beznađu

ono se prostiralo

niotkuda do beskraja

lišće je padalo s jeseni

prizivajući kišu da izigrava suze

jednog sam jutra videla

kako puno uglađenih ljudi

stresa sneg s prelepe statue

na kojoj je bilo ispisano moje ime

Pesma — Marina Adamović

spavale su u meni vešto prikrivene a tada probudile me iznenada poletele do prizora sletele mi na rame povezale oči mesečinom reč reč reč začula sam zvona najavu ponovo nađenih bezbrojnih i različitih slikā nepoznatog života s razlogom . koliko sam godina čekala na ovaj dan!

spavale su

u meni

vešto prikrivene

a tada

probudile me

iznenada

poletele do prizora

sletele mi na rame

povezale oči mesečinom

reč

reč

reč

začula sam zvona

najavu

ponovo nađenih

bezbrojnih i različitih

slikā

nepoznatog života s razlogom

.

koliko sam godina čekala na ovaj dan!

Šta sada? — Marina Adamović

izašla sam iz svoje reči ona se brzo uvukla u mene unela je očajanje koje sam gađala cele noći neme ti spasa šaptaču ni tebi na govor osuđeni strelče

izašla sam iz svoje reči

ona se brzo uvukla u mene

unela je očajanje

koje sam gađala cele noći

neme ti spasa šaptaču

ni tebi

na

govor

osuđeni

strelče

Bez odgovora — Marina Adamović

izgovoriš li istinu izgovoriš li … svrake se smeju ulicama mačke lupaju praznim činijama sve je kao nekada naličja bez druge strane istina odbrojava začuđene poglede i pita a kako ja pdoh sa oblaka umohulni stvore

izgovoriš li istinu

izgovoriš li …

svrake se smeju ulicama

mačke lupaju praznim činijama

sve je kao nekada

naličja bez druge strane

istina odbrojava

začuđene poglede

i pita

a kako ja pdoh sa oblaka

umohulni stvore

Te noći – Marina Adamović

te noći bor je … Mesec …  zavarao injem bacio korenju… zvezde … sa  zastora pejzaža . opipavam u tami gde mi je nestalo uplašeno oko . prolazim kroz posramljeno obnaženo i raspeto nebodarje . osećam… ja sam te noći ostala bez sebe (C) Marina Adamović

te noći

bor je … Mesec …  zavarao injem

bacio korenju… zvezde

… sa  zastora pejzaža

.

opipavam u tami

gde mi je

nestalo

uplašeno oko

.

prolazim kroz

posramljeno

obnaženo

i

raspeto nebodarje

.

osećam…

ja sam te noći ostala bez sebe

(C) Marina Adamović

Presuda — Marina Adamović

bila sam smela devojčica i zaljubila se u Bodlera . kad je veče otkucalo USTAJ majci sam rekla odoh ja da spavam nežno me je poljubila a ja sam ga krišom povela sa sobom . bilo je to na današnji dan pre tridesetak godina pitao me je i šta ćemo sada izvršićemo samoubistvo čoveče iz … Настави са читањем “Presuda — Marina Adamović”

bila sam smela devojčica

i

zaljubila se u Bodlera

.

kad je veče otkucalo

USTAJ

majci sam rekla

odoh ja da spavam

nežno me je poljubila

a ja sam ga krišom povela sa sobom

.

bilo je to na današnji dan

pre tridesetak godina

pitao me je

i šta ćemo sada

izvršićemo samoubistvo

čoveče iz snova

ako ga već nismo izvršili

gušeći zbog sveta unetnost u sebi

.

ne može se živeti bez

reči

izusti Bodler

u paučini noćne tišine

Bodleru — Marina Adamović

оči pričaju bez predrasuda nebo je ispisana strana držim glavu levom rukom i čujem kao precrtava tačku nema kraja drami o paunovom repu ne sme me iskušati njihanje njihovog slavnog paperja (zaveštanog mom carskom visočanstvu) o muzo muzo nomen nescio muzo

оči pričaju bez predrasuda

nebo je ispisana strana

držim glavu levom rukom

i čujem kao precrtava tačku

nema kraja drami

o paunovom repu

ne sme me iskušati njihanje

njihovog slavnog paperja

(zaveštanog mom carskom visočanstvu)

o muzo muzo

nomen nescio

muzo

*** — Marina Adamović

krenula sam do kedrove šume bilo je pretesno u dolu sa muljem raskopčala sam srce da prima zvuke frule vodilje teško sam disala tih dana krv se sledila u venama od stakla krenula sam do kedrove šume ako me to avet ne prati u snu

krenula sam do kedrove šume

bilo je pretesno u dolu sa muljem

raskopčala sam srce

da prima zvuke frule vodilje

teško sam disala tih dana

krv se sledila u venama od stakla

krenula sam do kedrove šume

ako

me

to

avet

ne

prati

u

snu