Добродошли!
Potok mojih reči hučao je duž obala života — Vidiš li kako Sunce izlazi? Vidiš li kako se cvetni oblaci rasprskavaju po svodu? Čuješ li kako trava mirisno plamti od bajki? Prijatelj je rekao da oseća i seo tik uz mene… Vedro sam se osmehnula Položila ruku na prazan deo klupe Okrenula glavu ka zamišljenom … Настави са читањем “Elegija — Marina Adamović”
Potok mojih reči hučao je duž obala života —
Vidiš li kako Sunce izlazi?
Vidiš li kako se cvetni oblaci rasprskavaju po svodu?
Čuješ li kako trava mirisno plamti od bajki?
Prijatelj je rekao da oseća i seo tik uz mene…
Vedro sam se osmehnula
Položila ruku na prazan deo klupe
Okrenula glavu ka zamišljenom nekom
Pre nego što sam misli utopila u to
Da se rađamo
Živimo
I umiremo sami
leptiri, baloni, smeh! (ne šapući tugovanku) sunce, trava, žagor vodopada! (ne pričaj o ružnoj smrti) odsjaj neba posle kiše! i šta ako mene nema? ništa ništa ništa!
leptiri, baloni, smeh!
(ne šapući tugovanku)
sunce, trava, žagor vodopada!
(ne pričaj o ružnoj smrti)
odsjaj neba posle kiše!
i šta ako mene nema?
ništa ništa ništa!
dvadeset pesama poslala sam brezi i ona je dugo plakala na kiši dodala sam još samo par reči i ona je granama precrtala sve . otišla je s trave — pobegla od dana sasula mi lišće — duboko pod kapke . detlić je izgrebao ime koje sam htela da joj pošaljem . sada mi ništa … Настави са читањем “dvadeset pesama — Marina Adamović”
dvadeset pesama poslala sam brezi
i ona je dugo plakala na kiši
dodala sam još samo par reči
i ona je granama precrtala sve
.
otišla je s trave
— pobegla od dana
sasula mi lišće
— duboko pod kapke
.
detlić je izgrebao ime
koje sam htela da joj pošaljem
.
sada mi ništa nije važno
tražila sam
— po svim četvrtima
— moje breze
———————–više nema
iz procepa začuđenog neba zvezda je razdirala tamu ljudi su se pretvarali da spavaju a ona je čitala šta ko od njih misli sve je verno prenela Mesecu on šaptao Suncu na uranku Sunce je pogasilo sveće i otpoče predstava s glumcima bez traga Diogene poštovani stvore baci bure i prihvati ambru mirno gledaj nema … Настави са читањем “Marina Adamović”
iz procepa začuđenog neba
zvezda je razdirala tamu
ljudi su se pretvarali da spavaju
a ona je čitala šta ko od njih misli
sve je verno prenela Mesecu
on šaptao Suncu na uranku
Sunce je pogasilo sveće
i otpoče predstava s glumcima bez traga
Diogene
poštovani stvore
baci bure i prihvati ambru
mirno gledaj
nema nam pomoći
ušli su u moje oči …videli su da me nema …..obrvom sam dodirnula senī ……pouzdano dokazala ……..da, postojim! ……….kao miris bora u prohladnoj noći …………i let Ikara do nebesa
ušli su u moje oči
…videli su da me nema
…..obrvom sam dodirnula senī
……pouzdano dokazala
……..da, postojim!
……….kao miris bora u prohladnoj noći
…………i let Ikara do nebesa
nemir se pretvorio u mrtve bube oči se prikačile za pokrov bez lika . niko ne plače tišina talasa . propadanje tela u podzemnu barku kô venjenje cveta u potmulu jesen . nemir se pretvorio u mrtve bube osim jedne u praznoj sobi
nemir se pretvorio u mrtve bube
oči se prikačile za pokrov bez lika
.
niko ne plače
tišina talasa
.
propadanje tela u podzemnu barku
kô venjenje cveta u potmulu jesen
.
nemir se pretvorio u mrtve bube
osim
jedne
u
praznoj sobi
spavam budim se pričala sam cele noći oh kad bih tamo mogla biti neprestano
spavam
budim se
pričala sam cele noći
oh
kad bih tamo mogla biti neprestano
kiša je kopala skrovita mesta oblak se sudarao s oblacima lišće je kovitlalo epitaf u mulju kao nikada kao nikada jesen je postala plačna istorija
kiša je kopala skrovita mesta
oblak se sudarao s oblacima
lišće je kovitlalo epitaf u mulju
kao nikada
kao nikada
jesen je postala
plačna istorija
ne mogu ti pomoći zaleprša ptica i pade u svelu travu . ni ja tebi sklopih kapke i propadoh u svežu raku
ne mogu ti pomoći
zaleprša ptica
i pade u svelu travu
.
ni ja tebi
sklopih kapke
i propadoh u svežu raku
rodila sam se tamo nepovratno tamo idem . ovde sam usput — dok išće peva i kiša se igra sa mačkama . merači vremena ne pamte praskozorje . ali ni to nije neko objašnjenje
rodila sam se tamo
nepovratno tamo idem
.
ovde sam usput — dok išće
peva i kiša se igra sa mačkama
.
merači vremena
ne pamte praskozorje
.
ali
ni to nije neko objašnjenje