Аутор: poetessa

Нe znam odakkle pada lišće kada sam previše zatrpana odakle huji bledi lahor kad vazduha nema nema nema tako sam mirna ništa me ne boli a opet osećam lom u glavi joj sviće ne gledajte kopni petrolejka u mojoj smrti

širila sam trepavice i letela nad parkom granje je paralo zenice a krv zasipala travu . osećala sam da niču ljudi pretvoreni u štakore

priznaću vam otvoreno nisam ono što vidite nisam žena nisam biće nisam topli nalet vetra ma šta od mog nežnog lika da vas ne zavarava . krvavi sam odmetnik i ubica čovečanstva . mrtvac gleda svoje noge nikoga ne doziva sama ću mu jednom prići odahnuti od života . znam da nema vaskrsnuća kada nema … Настави са читањем “Poruka — Marina Adamović”

Dugo je pevušila zvezda I sadila potomke Po modro-belom nebu Sanjala sam da me dodiruje I da letim iznad rascvetale breze Zapravo Nisam ni zaspala Nisam ni zaspala Hodala sam nebom …………….I dodavala zlatasto seme Evo – unapred se odričem Odričem se i najtišeg sna!  

. Ne preostaju ušima Ni prijatni zvuci Samo se prošlost rasprostire Ako se probudi bol . Vrane ne sleću na breze Već samo lete i grakću Znaju – pokopavam prošlost I razdiru grobljansku tišinu . E… Proglasiću je za poslednjeg mrtvog Zaboraviti I vratiti se pesmi

Juče mi je mahnuo I rukom se osmehnuo…. Sada iznose kovčeg s njegovim drugim telom Ono od ranije Još uvek sedi kraj bašte I pozdravlja začuđene prolaznike . Smrt je sama otplplovila Čekaće ga tamo Gde nema nikog koga bi pozdravljao . Scena kreće Karajone!

Vidim  – seva! Radujem se! To je nebo pokazalo na mê Čujem – grmi! Svetlost plamena, Kao anđeo Izumrlih plemena, Kao zalutala poema, Ulazi U moj Kožom skriven Dom

More je besno poprima boju gromnog oblaka zavidim talasu od sebe će moći da pobegne  

Juče je cvetalo moje oko, danas ljubičica. I ona će uvenuti, ali ne ovako, ………………….ne……………………

Sto godina u sebi čamim I sad šaljem pesmu Na izdahu Gledajte je nagu S reskom boli Još milion leti Kroz beskrajno priviđenje I vide se na svakom mestu I u isti čas Dah unutrašnjeg govora Ističe iz mene Kroz nebeski zid od plača Dovoljno je strana u kosmosu Pokraj zvezda moj je dom