Аутор: poetessa

Zaustih jednom da vam kažem najlepše reći od borovog inja trenutna smrt potpis u senci zauze mesto mome glasu zalazak sunca mesečevev sjaj ljubazno rasu nebesku odu

Kada se iznenada u ponoć začuje kako prolazi grimizna povorka pouzdano predstavlja akt stvarnosti Mesec i Ikar u Mocartovom D- Molu

Čeznem za domom Pored mora . Pogled bih vezala Za osenčenu palmu Da ne odleti Galebima . Sluh bih prišila Za stenu u vodi Da zapisuje što talas izgovori Na Žutoj obali Na Žutoj Žutoj . E To bi mi bilo sasvim dovoljno . Zašto bih išta Više radila …………….Kada bih bila najzad to što … Настави са читањем “Grob — Marina Adamović”

u osvit zore moje srce doziva svest . ne budi ga neka sanja ne ka sa nja

Kišne kapi polaze jedna drugoj u susret . Ponoćna elegija u Ah-molu

Nikada neću biti …… Ono…….. Što sam Optuživala sam  tebe za to Ali Priznajem – Olujom raznosim utrobu Svojih htenja i sočnih arterija Mazohizam me je navodio Da bežim od slatkih izazova A svi su mi bili  na dlanu Kô jednom poklonjeni Rasula sam ih bez žaljenja kô moćnica što vlada ………….rezonom postojanja U stvari………… … Настави са читањем “Upoznati sebe — Marina Adamović”

cele sam noći pričala sa paucima šetala sa mravima i plivala u tihokišnoj bari cele sam noći  brala zvezde jer sam mislila još uvek postojim

. najdublja tajna je iskazana reč u boji . akvarela duše

Kad se piše  ” KO” (KAO),ne koristi se se apostrof , već  cirkumfleks  . Dakle, ne “k’o”, nego “kô”