Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.

Daleko — Marina Adamović

Daleko I ————– zvezdo u tebi je osvit nade . Daleko II ————— ugrušak suza razmenjujem za kišni oblak prostreljen gromom . Daleko III ————— svemu dođe kraj osim beskraju osetii ptica i   vinu se u nebo

Daleko I
————–

zvezdo

u tebi je

osvit

nade

.

Daleko II
—————
ugrušak suza razmenjujem

za kišni oblak

prostreljen

gromom

.

Daleko III
—————

svemu dođe kraj

osim beskraju

osetii ptica

i   vinu se u nebo

Reči — Marina Adamović

reči su pitke reči su gorke reči su eptaf …………………….mladosti zbogom zbogom zapenjena travo …………Rembo, ………………..Elijar ………………….i ……………………………Šar

reči su pitke

reči su gorke

reči su eptaf

…………………….mladosti

zbogom

zbogom

zapenjena travo

…………Rembo,

………………..Elijar

………………….i

……………………………Šar

Poema — Marina Adamović

Zvezde su sjale. Šta bi drugo u ovoj dosadnoj, pustoj noći? Zrakom su upirale u naše snove, smrtne idile u beskraju. Toliko glava nada mnom ćuti, zapravo, ne ćuti, pričaju u horu. Ja sam ležala i cele noći zapisivala. Prihvatam, daću vam jednom da pročitate

Zvezde su sjale. Šta bi drugo

u ovoj dosadnoj, pustoj noći?

Zrakom su upirale u naše snove,

smrtne idile u beskraju.

Toliko glava nada mnom ćuti,

zapravo,

ne ćuti, pričaju u horu.

Ja sam ležala i cele noći zapisivala.

Prihvatam,

daću vam jednom da pročitate

Nemi brbljivac — Marina Adamović

Odavno je već svanulo Otvaram oči Koje nisam Ni sklopila Pružam si ruku Da ustanem A drugom Uvlačim dan Oblačim se kao i juče Započinjem priču koja je bez kraja Kažem sebi Ućuti već jednom! I odmah odgovaram Ma kome ti to? . Sunce S naočarima za slepe Pretvara se Da ništa ne čuje

Odavno je već svanulo

Otvaram oči

Koje nisam

Ni sklopila

Pružam si ruku

Da ustanem

A drugom

Uvlačim dan

Oblačim se kao i juče

Započinjem priču koja je bez kraja

Kažem sebi

Ućuti već jednom!

I odmah odgovaram

Ma kome ti to?

.

Sunce

S naočarima za slepe

Pretvara se

Da ništa ne čuje

Kob — Marina Adamović

nema pravednika koji nije zgrešio ni grešnika koji nije učinio dobro sada u zvezdama zatim usred mujja svaka reč je nestali svet svako delo zvezda padalica zedj koja u mom grlu vapi potapa bujica njihovih sličnosti  

nema pravednika koji nije zgrešio

ni grešnika koji nije učinio

dobro

sada u zvezdama

zatim usred mujja

svaka reč je

nestali svet

svako delo

zvezda padalica

zedj koja u mom grlu vapi

potapa bujica njihovih sličnosti

 

Gluvo doba — Marina Adamović

vetrovita ponoć zakuca plaho (čoveče! čitam Jona!) zjape vrata u odsjaj ključa koji viri u moju intimu ne otvaraj nikom reče mrtvac i pomilova ova čudno sjajna oka

vetrovita ponoć zakuca

plaho

(čoveče! čitam Jona!)

zjape vrata

u

odsjaj ključa

koji viri u

moju intimu

ne otvaraj nikom

reče mrtvac

i

pomilova ova

čudno

sjajna oka

I to, nalik na mene — Marina Adamović

Imala sam krevet Nalik na Akropolj I to su odneli I to I to Vratite mi krevet Nalik na Akropolj Ostao je trag         Bleda           … … Siva                 ……. Pesma E…. To ne dam Bleda Siva Pesma Bleda bleda Siva siva Bledo-siva pesma

Imala sam krevet

Nalik na Akropolj

I to su odneli

I to

I to

Vratite mi krevet

Nalik na Akropolj

Ostao je trag

        Bleda

          … … Siva

                ……. Pesma

E….

To ne dam

Bleda

Siva

Pesma

Bleda bleda

Siva siva

Bledo-siva pesma

Julska idila — Milan Milutinovic

. Na stolu iseckane kriške bajatog hleba Namazanog margarinom „ Dobro jutro“. U plavoj činiji žuta dunja Na žutoj dunji tri crne muve Otimaju se o sočni zalogaj I hladno pivo da se ugasi žeđ. Na stolici u donjem vešu žute boje, (to je boja ljubomornih kažu komšije, Mene vise podsećaju na Brazilske fudbalske dresove) … Настави са читањем “Julska idila — Milan Milutinovic”

.

Na stolu iseckane kriške bajatog hleba

Namazanog margarinom „ Dobro jutro“.

U plavoj činiji žuta dunja

Na žutoj dunji tri crne muve

Otimaju se o sočni zalogaj

I hladno pivo da se ugasi žeđ.

Na stolici u donjem vešu žute boje,

(to je boja ljubomornih kažu komšije,

Mene vise podsećaju na Brazilske fudbalske dresove)

Sedi moja jučerasnja senka raščupana i krmeljiva

Izgnana iz carstva snova, pilji u pod i stari persiski tepih

Na kome je naslikan kupidon kako odapinje strelu i čeka…

Bip, bip, bip, bip

Roze vrata da se otvore

Vrata koja vode do hodnika sećanja

Izbledele slike poznatih lica u malom mozgu

Ona i On ruke u zagrljaju krošnji lipa

Usne umivene sokom malina, oči u kolu oblaka.

Kao nekad davno

Za vreme vladavine „ Merlin Monro „

„ Džona Vejna“

Dok smo zajedno

Čitali „ Alana Forda „

I jeli čokoladu „Bata i Seka“.

Bejah — Marina Adamović

ja sam od onih kojima se žuri znam da sam negde pogrešila … ali ne znam gde puno sam toga proživela …puno toga ne trenutno ovde nikoga nema noć oblači tamni ogrtač i brani zvedama da mi priđu nebo nebo nacrtaj mi dušu

ja sam od onih kojima se žuri

znam da sam negde pogrešila
…
ali ne znam gde

puno sam toga proživela

…puno toga ne

trenutno ovde nikoga nema

noć oblači tamni ogrtač

i brani zvedama da mi priđu

nebo nebo
nacrtaj mi dušu