Аутор: poetessa

bezobzirna sam i ohola svega mi je dosta dosta ne ne svega mi je i premalo ne mogu to navesti neću reći hoću hoću a bolje je da ućutim možda nije sve ću reći da o da bučna saga moga toka

Jutro oplaka nebeski raj Kao na kraju svake tragedije . Sedela sam u njegovom krilu I šaputala balade …. ….. sonete . Kako utešiti žubor plača Kako se pretvoriti u Sunčev zrak .   Još jedna kišovita ponoć sviće Platon Atina Evo kiše . Scena se ista priprema…

Cvetajeva je rasplela kosu Onda je vlasi Utkala u mene Marina Marina Život je komad Bajatog hleba a Smrt je zvezdana Fatamorgana Paganska božanstva Šetaju kroz šume I to me raduje Kô sedefna tama

draga noći pišem ti s ljubav lju(di) me (po) preko(toga) gredaju rodila si pesmu nalik na Mesečevu poljanu sve u zelenom zvezdese okupljaju da joj ležaj spreme i ja sam na sedefas(tom) galebebu doletela da je do hranim a ako reč posle svega ne zaživi neka sve ode dođavola i moje mrtvo srce s nj(om)

Srećan rođendan, još jedan u beskonačnom nizu……..

. Mrtvac za mrtvacem Gradi raskošnu Avet Puzavica mi Izrasta na vratu I Svečano peva Ni-na-na-ni-na Dobila sam blago Neiscrpno . Konačno sam S ……….. devicom Atinom  

Ovaj stih Ova pesma Zakucaće na vrata zaborava  Zatvoriće  tvoje uspomene Da ovaj stih Da da ova pesma Kaže ono što osećam I ono  što ti predosećaš Ova pesma Ova Ova

mudrost , hrabrost, umerenost i pravednost Platon u ptičjem tragu vraća razlog postojanja duše

Smejem se iz pritaje razmislite ko sam sadim kosu sa lobanje i gledam kako izrasta korov – oklopnjača ljupkih prevara kožom prekrivam večne laži koje nariču ožalošćeni sakupljam zube i gađam demone nad zavetnim kipom kvazi-tragedije — nema mi ravne jedini sam talas crne Mnemosine

Mesec švrlja i baca zvezde Isus menja eksere za vino sećanje motam u poderano klupče i ostavljam ga posred antidepresiva .   ove noći zaposedam sebe