Аутор: poetessa

Neverovatno je šta se desilo tog dana, tačno u ponoć Da li bi iko mogao ma šta da pretpostavi? (Osim mene i opsesije) Još uvek zadrhtim kada pomislim na to… Kako je dan odvejavao sa bora, ja sam grozničavije plakala! Rekli su mi, unapred, mnogi – biće tu Svega i Svačega, Pokušaj da imaš raširene … Настави са читањем “Praznina — Marina Adamović”

NADA Sa svoda svih početaka niče novi kraj. Jedina mi je uteha pesnički opijat- opijam se neprestano teturam i gnjurim, I ako zaplačem krene sve iz osnova pesničkog žara Ima li nade da zakrpim vene? Ima li uopšte neke nade? . Ima. Eho ustostručeno odzvanja: nema…ne….ma…nema….ne….

Dok sam bila živa čaršav mi je bio od Kamija, navlaka od Dostojevskog, Kafkina jastučnica.. a sad su se vid i psiha upokojili, pa mi je i prvo slovo imena Hesea, Egziperija previše tvrdo …. samo otkucavam ono što je ostalo od prejake reči i znam, Branko ubiće me u celosti mada tako sve dobija … Настави са читањем “Tada-sada — Marina Adamović”

Olujna tišina erupcija misli na mentalnom bojnom polju “ja” i alter ja histerija probija zvučni zid i upušta se u lični okršaj ćutke sam se unela u bojni poklič postrojila reči za opštu paljbu izdah naređenje (pesmama?) okrenuh se sebi (strastima?) i tek tada sahvatih da sam niko ko pokušava da bude “ja”   drugo … Настави са читањем “Ja sam…. — Marina Adamović”

——————— Znam da čekate moju smrt da biste uzdahnuli “eh, sećam se šta je i koliko dugo pisala…” Ne! Iz buđi ću odskočiti i ređati reč do reči bez ikakvog značenja E, tome se vedra nadam- izvrnuti svet i istresti hrpu misli u ritmu poezije tame dobo jutro noći laku noć sunčeva prediljo; O, pastelna … Настави са читањем “Poetski sastanak — Marina Adamović”

nema razlike između noći i dana ako zaključaš vrata zatvoriš prozore svoju hranu saspeš psu zgrčiš se u kutku sobe i pišeš pesmu . dâ da ne zaboravim neprimetno udiši (sačuvaćeš kičmeni mišić) a izdah će se sažeti i sam po sebi (ne)ponoviti kamon(n)gs

-1- nekoliko reči zaspalo je na MOM jastuku * nema nade da ih proudim – još uvek su pod SVOJOM metaforom  -2- ogledalo je čekalo cele noći da mi poželi dobar dan * umoriće se i okačiti tamne naočari    -3-   lagano prelistava nečiju poeziju i češe se po glavi * na koricama nepoznato … Настави са читањем “Misli nepoznat(og)e — Marina Adamović”

i krvi i suza i kiše svega ima na tom licu samo očaja ne (ni duše ni bića ni reči) kamon(n)gs

  Ne zaboravi da sunovrat ……………………..postoji drago mi je da sam ljupki primer za to zapravo dičim se time što s vakuuma ……………………… padam nisam se pela samo gmizala nisam letela samo tonula a sunovrat… to je i kad prašina poleti uprkos što pljuvačka  danonoćno radi kamin(n)gs

preda mnom slova od kojih treba sastaviti reč ona u meni su drugačija ne dvoume se i ne mogu se lako izbrisati * boli me glava čeoni i potiljačni deo s prvim je lako – udarim o sto i bol se rasprši u gromki jauk šta ću s potiljkom? bol nemo traje i traje – … Настави са читањем “Redovi — Marina Adamović”