ВИШАК… – Андреја Ђ. Врањеш

No votes yet.
Please wait…

ВИШАК

Патио је од вишка себе,
отишло је предалеко,
на крају такав је  био,
вишак га је оставио.

ОСОБИТ

Флегман је био, могло је пасти небо три пута, трепнуо не би, ништа га није могло сломити, збунити, довести до бар благог немира. До краја живота је трошио мир, никог није примао, ништа му није требало, ништа није тражио, није се жалио. Умро је у врео јулски дан. Сунце је било у зениту и мир је његов са њим   нестао. Касније сам сличне гледао, само мир је остао уникатан. Тражио сам тај мир, док нисам осетио властити немир. Не треба чепркати по туђим навикама, прочитао сам у библији или у афричкој бајци?

ДОКЛЕ(Н)  ПЛОВИ  ОВАЈ БРОД?

У аристократској Европи деветнаестог века укључујући и  Русију, родитељи су персирани, довољно је погледати руску књижевност тог времена па увидети. Неки се слажу да је такво понашање било абнормално, а данашње је ово као нормално? У Платоновој Држави критикује се песништво јер оно опонаша стварност, зато код Платона нема ни комедије ни трагедије, он сматра да дела која  говоре о стварном, слабе одгој, делују штетно на морал. Само химне и песме које славе честитост имају Платоново одобрење. Поставља се питање шта би Платон радио да је на месту  данашњег човека, да ли би био, или би можда чак волео бити део данашњег ? Не не би хтео, камо ли волео, ,,ДА ГА МРЗЕ (И) ДА МУ СЕ ДИВЕ“,свеједно је, јер је ово и тако без времено. Ако јесте  без времено,а је онда  детерминише живот у границама недовољног, ружног, још строжије казано изван уметничког.  Мало је ретког, што је ретко оно је и вредно. Истина је супртна нормалном, масовност је у  димензији прихваћеног, минорни су они који читају књиге, више их има који пишу. Поетеса Сапфо је у свом дому  учила девојке плесу, музици, поезији. Душевна расположења су била искренија, шта гледамо данас у окружењу, далеко је од правила, а живот без правила подсећа на сан, јер у сну једино  нема правила. Душко Трифуновић
каже: ,,ПРОБУДИ СЕ НЕШТО СЕ ДЕШАВА, НЕМОЈ РЕЋИ ДА ТО НИСИ ЗНАО И ТВОЈА СЕ СУДБИНА РЈЕШАВА, МОГЛО БИ ТИ ЈЕДНОМ БИТИ ЖАО.“ Моја маленкост се пита: Спавали ова цивилизација у  ружном сну? БЕЗ ПРАВИЛА.

ИДЕАЛИ

Виолета је волела љубичице
и небо је волела,
Ана је била њезино право име,
Виолета је  себи  дала.
Када су је упитали зашто,
због чега?
Благо је климнула главом,
рекла тихо,
највише због идала.

КРЕАЦИЈА ПАКОСТИ БРАТСКЕ 1992.ГОДИНА.

За суште подвале,
могли су се срести  било када,
један је играо игру без окрета,
дивљу  и без склада.

Да су се бавили крпицама,
правили хаљине или целе лутке,
можда би постали познатији од  Кардена
овако је лепше било замутити ћутке.

Изгубио је себе, један  јутра једног,
разумели нису епилог обојица ,
овај што је наиван био,
добио је нож из вица.

Није тражио разлог у бесмислу,
било их је за романа три,
тукли су га, пореклом смелим,
братски онако , кад не зна, кад спи.

Афоризам

Кад се нестабилан на нестабилног ослони,
то је онда двоструки пад.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

(Прочитано: 55 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.433 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif