Моји су песници обични људи, масних шешира, зараслих брада, што снивају снове, топлих боја, спавају на клупама лучким, испод попрсја преварених хероја.
Учесници свих истина, свих дилема, изгибија и проблема, свога рода оријаши.
Не волим песнике салона, што у белом пишу, не осећају арому, просутог џема, њу су заменили, мириси, брендираних, парфема.
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag
