СЛАВУЈ СА МЕСЕЦА Александар Недовић

Вечном дечаку

Узалуд време расипа боре,
Црта по лицу скицу смакнућа.
Сламени шешир и штап од леске,
Уморна душа пеца сванућа.

Док звезде бразде небеска поља
И дах тишине груди пресеца,
Вечити дечак посматра реку
И слуша славуја с Месеца.

Кажу му горе нема живота,
Песма је визија, привиђење.
А сетно срце дрхти на мразу,
И чека зору, ново рођење.

Злокобни људи мрзе и жуде,
Новац и интерес, борба и бој.
А он крај чарде испраћа лађе,
Упија спокој и славујев пој.

Погрешне године за сањаре,
Дволични срушише и овај век.
Дечију радост гуше олује,
Доследност остаје једини лек.

Под веслом шајке спавају бајке,
Од силних трска крије кепеца.
И ове ноћи веран самоћи,
Кисне и слуша песму Месеца.

Недовић Александар