ПРЕЦИ – Андреја Ђ. Врањеш

ПРЕЦИ

У камену,
сиромаштва изобиљу,
трајали.
Живот им био задатак.

Тајни имали нису,
отворених  погледа живјели,
док их  не би умори стигли,
на мјесту загрљаја.

Радовали се киши, Сунцу, вјетру,
дивили дуги
и такви мали,
велики остали,
плакали једино,
кад би се заклињали.

Горјели , изгорјели,
вољели ,превољели,
времена се нису бојали,
нису га ни имали,
зато су у зору умирали,
да би постизали.  

Нису знали да постоје,
тихи били,
више слушали,
слободом овјенчани,
опстајући, вјеровали.

Дивни бјеху људи ови,
сад их нема,
гдје су, куд су,
смјерни они,
можда негдје,
посустали?


ОДЛУКА

Животом плакао,
одлучио да се смеје.
Тужно је било његово смејање.


ЗЕЛЕНИ
ПРОТЕСТ

Тамо где соко пресеца неба путе,
испод свода лета, пролећно буја,
глас је подигло планинско дрвеће,
не чује се ниоткуд  соната
славуја.
Зашто се природа бунтом јавила,
одговор лако је дати,
кад човек заигра, игру без правила,
све што мигољи, расте или се креће,
зеленим дахом пати.


РЕМИНИСЦЕНЦИЈА ИСТОРИЈСКИ

Кад ниси ниским, онда си са сваким,
кад си са сваким, ниси ниским,
најбоље је бити с неким,
али с ким???

ЧОВЕК И ПУТ

• –  УСПРАВАН ЖИВОТ ЈЕДНА СРАМОТА УНИЗИ,
  БРУКУ НЕ ИСПРАВИ  НАЈВЕЋЕ ДЕЛО.
• – НЕМА ТЕ АБОЛИЦИЈЕ АКО  ЗНАМО КОЛИКО СМО КРИВИ.
• –  САВЕСТ ЈЕ МЕРА ИСТИНЕ –  РУКА НА БИБЛИЈИ,
• –  КО НЕ ЧУЈЕ САВЕСТ, ПРЕВАРИО ЈЕ ПОТОМСТВО.
• –  ГРЕСИ  НЕМАЈУ ИЗЛАЗ.
• –  ОНЕ КОЈЕ СМО ВОЛЕЛИ НЕ НАПУШТАМО.

© Андреја Ђ.Врањеш.