
НАИВНОСТ
Веровали смо да естете могу бити
и они који се не слажу са озбиљно ружним,
да је велико што спаја,
да границе постоје за уске душе.
Све што није ваљало,
називали смо реликтом прошлости.
Онда смо схватили,
да је време пролазно,
СВЕ ПРОЂЕ
Младост јефтино прође,
богатством старих трагова,
нова јутра, крију старе дане,
кад оловка пише, крају реда жури,
што год крене, мора и да стане.
Што заболи, са болом умине,
пролазити,значи нестајати,
што се гаси још једанпут сине.
ЧУДНО
Где не би, ми јесмо,
толико простака, са туђим стилом,
немоћ века,
зло се понавља доследно исто,
хуља у човеку траје,
зли двоножац,
предавања држи о доброти,
а људи све је мање.
Пази човече, неће те бити,
ни у једном слоју те неће пронаћи,
као да ниси под овим небом ходио,
биће онда , као да си себе заробио.
НА ТО СЕ ИДЕ. МОЈ БРАЈКО!
© Андреја Ђ. Врањеш