SVE PESME SRCA MOG – Milovan Petrović – Promocija u Kruševcu

Please wait...
Kako je bilo pročitajte na linku:

 

U Kruševačkom pozorištu, 18.11.2014. godine u 18:00 časova, održaće se promocija prve knjige poezije *SVE PESME SRCA MOG* Milovana Petrovića koji trenutno živi u Švedskoj. Biće to multimedijalna promocija na kojoj će se autor obratiti publici putem video linka. Izdavač knjige je Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu, pa će na promociji značajno mesto zauzeti i članovi ovog udruženja koji će u prvom delu govoriti Milovanovu poeziju iz knjige *SVE PESME SRCA MOG*, a u drugom svoju poeziju. Dodjite da zajedno uživamo u čarima poezije…

SVE PESME SRCA MOG

Sve pesme srca mog,
darujem samo tebi,
jer ti si boginja,
zvezda na nebu,
pa ko te voleo ne bi.

Sve pesme koje čitaš,
samo su poklon moj,
za tvoju ljubav,
za sjaj u oku,
za nežni dodir tvoj.

Pa ako nekad,
uz zvuke gitare,
prepoznaš pesmu moju,
znaj da je pisah,
samo za tebe,
tebe i ljubav tvoju.

I zato slušaj zvuke gitare,
pažljivo svaki stih,
slušaj ih tiho,
slušaj ih nežno,
vredna si svakog od njih.

© Milovan Petrović


Milovan Petrović je rođen 1961. godine u Ćukovinama, opština Koceljevo. Osnovnu školu je završio u Šabačkoj Kamenici, a dalje školovanje nastavio u Šapcu. U gradu ušuškanom ispod obronaka slavnog Cera, na tromeđi Pocerine, Mačve i Srema, živi i radi do 2005. godine. Potom se seli u Švedsku, gde i danas živi.

Sklonost ka književnosti javila mu se u ranoj mladosti. Već u sedmom razredu osnovne škole počinje pisati poeziju, a kasnije, kao srednjoškolac, i prozu. Veliki broj delimično, a i kompletno završenih književnih radova stoji odložen. Odnedavno Milovan počinje brižno prelistavati stare rukopise, dorađivati ih i spremati za objavljivanje. Godine 2013. objavljuje roman “NOĆ NA RECI PO” u izdanju Kairos-a iz Sremskih Karlovaca. Knjiga “SVE PESME SRCA MOG” je njegova prva knjiga poezije. Član je Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB.

Ljubodrag Obradović – PODVUĆI CRTU…
Pesme Milovana Petrovića u ovoj knjizi mogu se podeliti ili razvrstati u tri ciklusa: ljubavne, refleksivne i porodične. Ova podela je uslovna, a za sve pesme je karakteristična nit koja iz svih sija kao “jarko sunce na istoku” a to je ljubav. Ljubav prema suprotnom polu, prema domovini, zavičaju, prirodi, porodici…Najbrojnije su (ima ih tačno 55) u knjizi svakako prave ljubavne pesme posvećene suprotnom polu, izabranici srca svog, pa se po njima zove i knjiga “SVE PESME SRCA MOG”. Ove pesme treba čitati bez predumišljaja i skrivalica, jer one donose upravo ono što nam najviše nedostaje: čistu i večitu ljubav.Drugi ciklus pod nazivom “MESEC I VIOLINA” čine refleksivne pesme (ima ih 24) koje predvodi pesma upravo sa tim nazivom. Pesme u ovom ciklusu iskazuju društveno biće autora u okruženju sredine i njegovu želju da svojim idejama i svojim stvaralaštvom ostavi trag za pokolenja koja pristižu.Treći je ciklus “NOSTALGIJA” koji je dobio naziv po istoimenoj pesmi i u njemu su porodične pesme.  Pesme o rodnoj grudi, najmilijima, prijateljima, poznanicima, zavičaju, jednom rečju pesme koje odredjuju sudbinu čoveka… U ovom ciklusu (17 pesama) sve su pesme setne i tu su da podsete na prošlost i da pokušaju da zakrpe pocepane uspomene koje tako bolno peku.

Bilo kako bilo Milovan Petrović je svojom drugom knjigom poezije, posle romana “Noć na reci Po” otvorio svoj podrum pun blaga pretočenog u reči i sećanja i spreman je da to blago razveje u svet.

Jer dodje tako svakom čoveku dan, kad stavi prst na čelo i zapita se ko je, šta je, odakle je došao, kuda ide? Taj trag koji svetom ostavljamo, prolazeći, tako je mali, gotovo nevidljiv, tako da nam se samima sebi učini da nas nije ni bilo, da smo tek odsjaj zalutale komete.

Neko češljanje prošlosti uvek dobro dodje da razgrnemo koprenu što nam zaklanja pogled na doba mladosti, kad nismo imali materijalna bogatstva koliko je trebalo imati, ali nam nije nedostajao zanos da letimo na krilima mašte i tajne svojih duša iskrimo u stihove, koje smo kasnije ljubomorno čuvali, ili ih čitali najprisnijim bićima.

Ništa nije proćerdano, što je zapisano, pogotovo ne te mladalačke tlapnje srca ranjenog, ti stihovi besmrtni…

Nikakav romantični pokušaj prisećanja ne bi uspeo da nije tih skica srca i duše za istoriju našega tako malog i ništavnog života.

Jeste taj život naš, tako mali i nestalni, ali on nam je jedini koga imamo i do njega nam je stalo najviše na svetu i zato uvek dodje taj dan kad fijoke treba otvoriti, sve pesme na svetlost izneti i podvući crtu.

Ja sam oduvek mislio, a mislim i dan danas, da o književnom delu, najbolje govori samo književno delo, da o poeziji najbolje govori sama poezija i neću Vas ovde zamarati mojom projekcijom šta je pesnik hteo da kaže pišući svoje stihove, kao što većina kritičara oduvek pokušava sa manje i više uspeha. Ja Vam samo nesebično ustupam moju impresiju o poeziji Milovana Petrovića objavljenoj u njegovoj prvoj knjizi poezije “SVE PESME SRCA MOG”, a na Vama je da knjigu pročitate i formirate svoj sud.

Milovanova ideja je da se suzbije korov neznanja i površnosti, koji nas tako lako truje lagodnim životom industrijalizovanog zapada, koji večno traži raj u virtuelnom elektronskom svetu…

A ne zna, ili neće da zna da je život tu pored nas, na reci, livadi, selu, u mirisu voćnjaka i polja, u mirisu slobode…

I pisaće Milovan još knjiga, jer je podrum krcat, pisaće jer treba dati drugima nesebično sve što se nosi u srcu i duši, treba pokloniti i iskustvo i sujetu, bol i sreću, ljubav i tugu, snove i uspomene, treba poklanjati, jer život nas svojim velikim veslima začas prevesla.

“Još mnogo, mnogo, za mene ima
puteva i novih staza,
tunela, vrata, svetla u njima…
Još mnogo novih izlaza.

Još ću jedriti ovim morima,
spustiti jedra neću.
Zašto se čuditi, ja samo imam
za saveznika sreću”.

A dok se zastave vijore, dok vetar nadima jedra, brod sa početka ove knjige, će svoje mornare vozati ka obalama ispod tri palme, gde se brčkaju i sunčaju lepotice kojima treba poklanjati *SVE PESME SRCA MOG*.

I nadu, jer bez nade i mašte sve je pusto…

Neka na tom brodu bude i Vaše srce dok čitate ovu knjigu.

 
161 ПУТА ПРОЧИТАНО

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif