КРИВО ОГЛЕДАЛО – Драгојло Јовић

Rating: 10.00/10. From 22 votes.
Please wait…

КРИВО ОГЛЕДАЛО

Од прошлости корак боли,
пожутеле године, патина по њима…
Шибали их хладни ветрови и зиме,
а сад све што боли, има своје име.

Одсутно зурим и жалим,
очију празних, пресахлих.
Ни сузе не капљу више,
само нека кап удари тупо, као маљ.

Али ко још види и ко још гледа,
у давно поломљено огледало?
За лица сува и бледа
што их глођу белосветски вуци,
у кожи „добротворца“.

Оцене су пале, огледало криво,
ново одмах, треба да се створи…
Кад сутра други у њему се виде,
да и лика свога могу да се стиде.

Потомци наши испуцалог длана
покриваће лице испред огледала!
Ушушканих нема, али им коров оста
да служи и слуша незаситог госта.

Огледало више дирати се неће.
Ко не види добро, живеће од среће,
мислећи да гледа своје право лице,
не знајући да огледала праве кукавице.

Мудре главе ушушкано седе,
у векове вазда, гледају далеко.
Па сањају шта ће некад бити, јер
ко би уместо њих на толику даљину,
могао да схвати визију, истину…

© Драгојло Јовић

Криво је огледало – Љубодраг Обрадовић

Филозофску нит поезије Драгојла Јовића, треба ухватити и схватити… Јер, поезија је у Драгојлово биће закорачила одавно, још од првих дана његове младости, са првим лахором, којим га је мирис девојака у пролазу дотакао, а пратила га је кроз цео живот, све до данас, а ево и сад је ту, у њему посебна и јасна, иако прву књигу објављује, тек сада.

Дакле поезија се у њему дуго свлачила и пресвлачила, огледала у разним огледалима, пратила његов пут, његове љубави, његове кривине и странпутице, пратила и кротила сав чемер, којим живот по правилу обилује и горда одлучила да сад исплива и Јовићев поетски и животни брод, проведе кроз сциле и харидбе и усидри у мирној луци…

Од прошлости корак боли,
пожутеле године, патина по њима…
Шибали их хладни ветрови и зиме,
а сад све што боли, има своје име .
………………………
Али ко још види и ко још гледа,
у давно поломљено огледало?
За лица сува и бледа,
што их глођу белосветски вуци,
у кожи „добротворца“.
………………………
Мудре главе ушушкано седе,
у векове вазда, гледају далеко.
Па сањају шта ће некад бити, јер
ко би уместо њих на толику даљину,
могао да схвати визију, истину…
 /КРИВО ОГЛЕДАЛО /страна5./

Дакле, ово су изводи из песме КРИВО ОГЛЕДАЛО, по којој је и књига добила име. И ја ту нећу додати ништа, само савет… Једном, кад будете сами у соби у којој се чује пуцкетање старог грамофона са музиком Баха, прочитајте баш ову песму, целу и полако и схватићете сву филозофску нит Јовићеве поезије. Схватити и прихватити. Ући ће и Вама под кожу… Ако се занесете и наставите са читањем до краја, схватићете сав тај колорит стихова, све теме и дилеме садржане у њима, а сам писац ће вам постати некако познат, иако га пре књиге нисте срели…


Осврнућу се кратко и на последњу песму у књизи ЕХ ДА МИ ЈЕ ДА ЈОШ ЈЕДНОМ у којој се Драгојло враћа на почетак свог живота. И као што то у животу сваког човека бива, покушава још једном да сагледа филм у ком се његов живот врти као зврчак на затегнутој жици. Заиста, лепа, носталгична песма, о пролазности свега, али и о лепотама завичаја, које се носе у срцу заувек.

Ех, да ми је да још једном
Имам снаге да узлетим,
Да с врлетних мојих брда
Оком орла све облетим.

У овој књизи има различитих врста поезије: од елегија до родољубивих песама, од љубавне до боемске лирике, од описне до рефлексивне поезије. Ту је описан читав један живот кроз различите периоде и визуре, кроз свест о окружењу и кроз сопствена сазнања о правди и поштењу…

Ја сам одувек мислио да је неко ко пише поезију песник, ако има бар једну добру песму, али то моје правило кад је у питању поезија Драгојла Јовића напросто не важи. У овој књизи су све песме добре, јер је Драгојло Јовић прави и потпуни песник из старе проверене поетске школе, у којој се свака песмa пажљиво пише и дотерује све док сам аутор не буде њом задовољан. Зато ће Вам се његове песме прилепити за срце, чим их прочитате.

Ја Вам, на крају топло препоручујем да књигу пажљиво прочитате и узлетите у чаробни свет поезије… Најбоље се лети на крилима поезије. Осећај је готово исти, као да сте на крилима орла из Јовићеве песме.
Љубодраг Обрадовић

Погледај се у огледало, анђеле – Вељко Стамболија


Стварност и вријеме у којима живимо нису наклоњени савременом човјеку. Учестало укљештење између ратова и економских криза захтјева перманентну борбу за голу егзистенцију и опстанак. Страдају највише они појединци и народи који се не уклапају у опште прихваћене идеје и поступке великих и јаких сила. На такве појединце и народе примијењује се агресија која има широку лепезу – медијску, санкције, бомбардовање, одузимање вјековних територија…Нико није поштеђен уколико не љуби скуте самопрозваних нових господара свијета. Варварски и бескомпромисно ударају на непослушне по свим нивоима. Уцјењују, пријете, сатанизују, разарају, подмићују слабе, мијењају историју, туђа културна насљеђа приписују својим послушним сљедбеницима и још стотину разних неподопштина. Када се све сабере, тешко је бити свој на своме, слободан да свој живот уређујеш по својој памети, наслоњен на своје традиционалне вриједности, не занемарујући културне и цивилизацијске помаке у свијету. Све у свему, тешко је издржати притисак наметљиваца који признају само силу, голу и сирову до те мјере да је и не прикривају. Предаторски нападају мале и незаштићене народе и појединце до потпуног уништења. Једноставно речено, ко не игра како они свирају, испада из игре са сиротињском торбом бременитом проблемима.

Умјетничко обликовање овакве стварности, у којој сила и пријетња попут Дамoкловог мача виси над главом, налази се пред великим изазовом. Ком се царству приклонити, или боље речено, да ли се умјетност, уопште узевши, смије било коме или било чему приклањати? Или, колико умјетност има снаге да исправи криво огледало стварности? Свако онај ко преферира да се бави умјетношћу, мора се суочити са овим чињеницама без обзира ком народу или којој вјери припада. Најгоре је зло вријеме прећутати и чекати да се зло вријеме примири.

Драгојло Јовић у својој првој збирци под називом ”Криво огледало” није могао ћутати. У највећем дијелу збирке српски инатљиво брани свој род, апострофирајући Косово и Метохију, највећу српску муку која се кроз вјекове протеже до данашњих дана. Симбол те трагедије је, као и код већине пјесника који пјевају на ову тему, цвијет. Препознатљива метафора још од Косовске битке. Легенда за овај цвијет, који назваше божур, каже да је изникао из крви јунака који су погинули, бранећи Србију, Европу и хришћанство од исмаилићана. Јовићева родољубива осјећања се расцвјетавају баш кроз овај специфични српски архетипски мотив, тако својствен српским пјесницима, који и у новије вријеме постаје опште мјесто. Тиме, и не само тиме, аутор ове збирке се наслања на традиционалну поезију старијих времена, исписујући и неке новије и једнако драматичне сцене као што је бомбардовање Србије на крају 20. вијека.

Збирка ”Криво огледало” је тематски разнолика јер се на родољубље наслања још низ тема које су у фокусу овог времена. Евидентно је да је аутор под утјецајем Шантићеве поезије и да његови стихови извиру из добро познатог стиха из пјесме ”Моја отаџбина” Мене све ране мога рода боле. Вријеме у којем живимо просто је помело сеоска имања и куће. Пјесме које су мотивски везане за умирање и нестанак пасторалне сеоске идиле су јесињиновски тугаљиве. Жал за некадашњим сеоским животом који је био пун као кошница, за раскошним сеоским вашарима на којима се окупљао силни народ, обичајима, посебно онима за вријеме славе. Носталгично сјећање на дјетињство и прошла времена у којем свето мјесто заузима лик мајке по узору на Сергеја Јесењина.

Носталгична сјећања на некадашњу сеоску идилу преливају се на поље интимних исповјести које се блиске ликовима Боре Станковића. Миткеовска жал за младост можда данас звучи мелодрамски, али у дубини сваке душе бубре сјећања на младалачке заносе и љубави. Драгојло Јовић их не крије и поклања им нови живот у пјесмама. А тамо гдје има љубави, срећних или несрећних, остварених и неостварених, има и кафана, вина и виолина. Нажалост, нестале су и старе кафане, нема више ни кафанских свирача. Урушена је и кафанска боемија коју је некад, на њему само својствен начин, опјевао Раде Драинац, пјесник коме је веома склон и аутор збирке пјесама ”Криво огледало”.

Искривљену слику стварности нам стално подмећу они који би хтјели да буду господари наших живота, односно подмећу нам лажно огледало. Драгојло Јовић покушава да у својим пјесмама исправи неправедно искривљену слику о свом народу и да поручи лажним месијама да није криво огледало што им је лице ружно. А лице поружни од нанесеног зла према онима који страдају на правди Бога. Умјесто истине и правде нуде лаж и неправду. Умјесто морала и емпатије нуде неморал и мржњу.

Пјеснички првенац Драгојла Јовића засјекао је дубоко у једно антицивилизацијско раздобље којим без милости управљају људи без осјећаја за хуманост. Спремни су на све само да задовоље своје егоистичне апетите. Ауторова порука сасвим се хармонично уклапа у наслов и садржај романа Томаса Вулфа „Погледај дом свој, анђеле“, или како сам аутор каже „није криво огледало што вам је лице ружно“.

Вељко Стамболија

ЖЕЉА

Ја не желим ништа друго
Већ с врх Врела хладне воде
И буковог меког хлада
У коме се птице роде.

Тад је мени душа пуна
Из младости жеља рој,
Али време не мирује,
Оно везе санак свој.

Испод стабла вода бистра
За путника намерника
Који добром вољом ходи,
Али сада нико више,
Не прилази хладној води.

Ту сам некад своје жеље
У звездане ноћи слао,
Верујући да је бескрај
Моје жеље миловао.

Идеала више нема,
Све је некуд с водом врела пало,
Само често сећања ме врате
Месту где је моје време стало.

© Драгојло Јовић

(Прочитано: 90 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 289.054 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

5 мишљења на „КРИВО ОГЛЕДАЛО – Драгојло Јовић“

  1. Rating: 10.00/10. From 2 votes.
    Please wait...

    Идеала више нема,
    Све је некуд с водом врела пало,
    Само често сећања ме врате
    Месту где је моје време стало.

    Ех!https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

  2. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    Hvala Ljubo na rethttps://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gifrospektivi knjige koja nije imala zvanicnu promociju zbog Corona virusa.

  3. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    “…Ја сам одувек мислио да је неко ко пише поезију песник, ако има бар једну добру песму, али то моје правило кад је у питању поезија Драгојла Јовића напросто не важи. У овој књизи су све песме добре, јер је Драгојло Јовић прави и потпуни песник из старе проверене поетске школе, у којој се свака песму пажљиво пише и дотерује све док сам аутор не буде њом задовољан. Зато ће Вам се његове песме прилепити за срце, чим их прочитате. ”

    А ја нисам нити критичар нити неки песник, али бих се у потпуности сложила са написаним.
    Све што сам прочитала стаје у једну реч – Песник.
    Поштовање, за оба Песника.

    1. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
      Please wait...

      Хвал Вама Невенка, што нађосте времена и прочитасте нешто од онога што се из моје душе преселило на хартију. Све је написано без резерве и употребе кочионих система!https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif

      1. No votes yet.
        Please wait...

        То се осети кроз сваки Ваш стих, а управо то и такво писање, по мом скромном, лаичком мишљењу,
        и чини Песника на чију поезију Време неће оставити патину прашине. Још једном, искрене честитке и још много инспирације.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif