Срце винове боје – Верица Јовановић

Срце винове боје

Две чаше вина на столњаку од тила,
казаљке стоје – минуте за нас не броје…
Ех, каква је то љубав била.
Два срца у полутами
и твој поглед који мами.
Ех, како смо тада вoлeли
да будемо сами.
Док виолина мелодијом отапа лед,
вино црвено тера нас у грех.
Две чаше вина – речи нису потребне,
додири пламени, пољупци медени.

Ех, зашто је то само сета
у души успомена једног давног лета?
А ове ноћи, док сати се ломе,
Ја никог немам ,ни да се надам коме.
Уз црно вино, сама са чашом празном,
чекам да зора сване
и да болно сећање из душе нестане.
Вином ћу нацртати срце
и у срцу моје име и твоје.
Ех, какво ће то срце бити –
срце винове боје.

© Верица Јовановић