ИЗБЕГЛОЈ БРАЋИ ПО МАТЕРИ
Куће у пламену,
и цркве и школе
порушена гробља
и лелек старица
бежање из пакла
путем непознатим
плач деце, плач неба
језив лавеж псећи
Kао живе,
јасне и слике и приче
пијетет жртвама,
херојима слава,
сведочићу вечно
о вашој несрећи
А сада вас молим
за минут ћутања
За минут ћутања
над Плавом гробницом,
на Шумарцима
крај потока суза од Бањице до Грачанице
од Солуна до Сегедина
И ово што сада чиним
није да бих вас увредио
и сузе вам досолио
више да бих вас убедио,
и умолио
да моје ране не дирате
И овде су били звани и незвани
пробали што знали и што нису знали
и онако успут без реда робили
што стигли побили, немчили турчили
Све урадили
осветили се, чак и наследили
а ми гинули
на крају све дали
Нека бар ово буде последње
нека нас оставе на миру
да опстанемо, да осванемо
да се усправимо и исправимо
нека нове горе развигоре
и нова огњишта зажаре
Нека се зањишу
бешеци и колевке
и неки се нови роде
али не војници и јунаци
него песници и љубавници
© Мирослав Мића Живановић
КЛЕТВА
Полудим и потонем
кад помислим на ове злотворе
што стигну када им и где
на памет падне
и попут ноћне море
дођу у зао час
да покваре сваки сан
Они што су нам куће палили
изворе мутили
вечито робили, и роварили
сада из обести, беса, освете
хоће да нас повреде
узму душу
да нас силом уведе
како не умемо са својом земљом
и како је њихов пир
битка за наше добро
наш мир
Спокојно ропство
Ми који толико волимо
своје небо, реку
своју бербу и поље
треба да мислимо
да је много боље
да немамо ништа
И тако
од бојишта до бојишта
узимају нам синове
и парче по парче земље
а бацају кости
да преживимо
сањајући слободу
Тако ти је мој Лазаре
На твој престо ђаво засео
па се лицемерно кези и баири
Наш бол му пресео
и свака наша суза
И нека зна
да нећемо никада без сна
да се кад тад из пепела винемо
уздигнуте главе
до нове победе и славе.
© Мирослав Мића Живановић
Година 1999
