
РАЗВИГОРАЦ
Прошетао развигорац
од Мораве до Пањака
од врбака до врбака
па кроз село
од сокака до сокака
Да развије шевтелије
развигори да процвета
да месецу пут покаже
и да звезде намигуше
младенцима оклевета
По седој ми бради вршља
тражи претке броји лета
сам се служи и не пита
чини му се да све види
А ја, ћутим, не говорим
нит говорим нит роморим
не смем уста да отворим
чини ми се заплакаћу
Северац се уселио
усред груди па ми прети
неда душу да огрејем
ко да ми се живот свети
Кад помисилим на године
и кад почнем да их бројим
чини ми се да не дишем
као да и не постојим
Кад је било кад је прошло
шта сам био а шта сада
развигорцу добро дошло
прави шалу од мог јада
Помало ми све то смета
и ако смо стари знанци
далеко смо ко два света
и гледамо као странци
Он одлази па се враћа
свуд завири не залута
моја стаза све је краћа
скоро сам на крају пута
© Мирослав Мића Живановић