ДА НЕ ЗАБОРАВИМО – Лидија Бјелица

Наилази црна колона,
Глас свештеника се чује
И људи што јецају тихо,
Мајкин вапај одјекује.

На последњи починак она
Своје дете сад води
Зашто, о Боже зашто,
Ратови су опет у моди?

И сваког дана тако,
Нижу се црне колоне,
Ко не страда од бомбе,
Психички ће да се сломе.

Последице још се вуку
Из тих тешких дана,
Ко погинуо тада није
На срцу је пун рана.

Скоро је свака кућа
Имала барјак црни,
Добро да Срба има
Да би сећања живела.

Ко погинуо није тада
И остао психички цео,
Да приповеда деци сада,
Да скине се агресије вео.

(C)Лидија Бјелица

Аутор: Lidija Bjelica

Рођена 13.4.1974.год од мајке Слободанке и оца Миломира. Ишла у ОШ" Јован Поповић" у Крушевцу, затим у Педагошку академију " Петар Петровић Његош" у Крушевцу ( задња генерација). Студирала географију на ПМФ у Приштини. Писањем песама се бави од 2017.године. Прва збирка песама је " То сам Ја" 2018.године. У току је израда друге збирке песама " Из душе". Види све чланке од Lidija Bjelica