Кад ме притисну све невоље,
Па пожелим наглас да вриснем,
Само се прекрстим и зубе стиснем
И пожелим да буде боље.
Има дана кад ме све боли
Па просто не знам шта бих да радим,
Срце бих живо из груди да вадим
Јер нико неће њега да воли.
Ал’ сада сам баш добре воље
Док чекам зору да ми сване,
Још увек верујем у боље дане
И надам се да биће боље.
(Прочитано: 65 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.279.823 пута)