ZEBA
Na mome tremu zebe preozebla zeba.
Trepere joj krilca i grudići žuti,
malaksalo gleda put sumornog neba,
ledeni joj vetar sjaj u oku muti.
Kad joj tiho priđoh s mrvicama hleba
nožice joj tanke više ne skakuću-
na dlan mi se sruši preozebla zeba…
Sa tugom u srcu uneh je u kuću.
Stavih je kraj peći i… ožive zeba!
Uzlete na prozor.I noć vide ledenu i crnu,
povrati se natrag mrvicama hleba,
pokupi ih, oknu prnu i… tužna se vrnu…
Tužna!?
(…?…)
Jer u njenom kodu
od iskoni, od Postanja, stoji
da i kad se bele smrti boji,
više voli šume, nebo i Slobodu
no peć moju toplu, mrvice i vodu…
(c) Miljojko Milojević
Poezijascg, 24. Avgust 2009.g.
Komentara:6;Pročitano:101;Ocena:5
(Прочитано: 47 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.279.963 пута)