ВЕРНИ САПУТНИК

Можда очи моје више ти не сниваш,
и не желиш више моје име звати,
ал’ где год да кренеш, где год да се скриваш,
одсјај мога лика тебе ће да прати.

У његовом крилу задовољно лежиш,
ал’ у лице дува ветар ти северни,
јер колико год да ти од мене бежиш,
моја сенка биће твој сапутник верни.

Кажеш да га волиш искрено и верно,
ал’ када ме сретнеш остављам те нему,
и када га љубиш страсно, неизмерно,
моје очи црне видећеш у њему.

Дала си му душу, тело, све остало
што у љубави се неком може дати,
ал’ ипак ћеш можда у њему бар мало,
неки део мене, мила, препознати.