Налазим се на раскршћу живота и наде, узбуђен и згадјен.
Згажен и духовно оштећен, лутам, тражим све авети настале
у тренуцима мојих слабости, рођене у тами живота.
Рушим бедеме дигнуте око моје ауре,тражим негде светлост мозга,као сигуран знак вечног живота.
Временски путујем у сутра, са парчетом бурека са сиром,да не останем гладан.
Знања и његове истине, које су створене у оно време,пре овог времена.
Све некада је боље од овога сада. Увек је тако.
Али можда ће неко, у неком будућем сутра,гледати уназад и рећи.
,,Добро је било. Само тада , нисмо знали’’.
__
_______________________
(Прочитано: 77 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.276.215 пута)