ЧУДНО – Андреја Ђ. Врањеш


ЧУДНО

Кад пишем песму,
као да у мору гасим свећу,
буде ми помало тешко,
уплашим се каква ће  песма бити,
кaкав ће имати стид?

Настави са читањем “ЧУДНО – Андреја Ђ. Врањеш”

НАЦРТ ЗА ПОРТРЕТ ПЕСМЕ – Снежана Печујлија

 

КО САМ ЈА

Оно што мислим о себи
заправо нисам.
Оно што други мисле о мени
заправо сигурно нисам.
И, ко сам заправо ја?

© Снежана Печујлија

ПЕСМА МОЈЕ ДУШЕ

Нико нека не пева ову песму.
Њу да отпева зна само моја Душа!
Ово је песма и вапај Душе моје
Коју ћу отпевати свима!
Нека се ори васељеном целом,
Слушајте песму у којој плаче Душа моја,
Нека се ори до Неба,
Ово је песма и вапај Душе моје коју певам свима.
Нека се ори до Неба
И нико да не пева ову песму,
Њу зна отпевати само моја Душа.

© Снежана Печујлија
Настави са читањем “НАЦРТ ЗА ПОРТРЕТ ПЕСМЕ – Снежана Печујлија”

LJUBAVNA SONATA

LJUBAVNA SONATA

Daj mi krila da dosegnem Nebo
bosonoga ugljevlje cu preći
kroz kuću žutu od papira
da poletim suncu u zagrljaj vreli.

Daj mi moći da hodam po vodi
jedan dan da budem tvoja vila
šta to ljubav šapće, čežnju da li vidi
tražim osmjeh, skriven ispod hridi.

Tražim te u noći kad svi mirno spiju
predajem se noći,gorim poput svjeće
dal’ sam osuđena na samoću kletu
jer se duša lomi za mrvicu sreće.

A ti negdje i jesi i nisi
u školjki, u pjesku samotno se smjesis
ti si vazduh koji ko davljenik hvatam
iluzija, varka,
san nestvaran što kroz prste klizi.

Zagrli me

Zagrli me, šapće mi drvo

Ja ne čuh, imuna na vapaje

Strujah životom, uostalom, ko zbog šapata drveta staje,

i s vremenom

Izda me snaga, zastah da odmorim

Htedoh da kažem, dug ovaj put, i vidim ne mogu više da govorim

Sve se utišalo, i srce mi stalo

Strah me je pašću pa pustih korijen

I postah i ja kao prvo drvo.

Da li sam ikad bila čovjek,

Zagrli me.