Саздана од невоља
Разлетим се од твог уздаха
И сакупим се у гомилу страха
И чекам да ме узмеш у заштиту
У снази уздисаја и издисаја
Тумарам ко птица без крила
И скачем са гране на грану
И бојим се људске неправде
Кашљуцам од издаје
И правим се да ми је свеједно
И молим за мало разумевања
И среће у оку истине и правде
Умирем полако и сигурно
И није ми жао да нестанем
У борби која је непрегледна
И тече из душе преварених