SVE TI JE BRATE OPROŠTENO

SVE TI JE BRATE OPROŠTENO

Pod istim grudima spavali,
utroba beše naše gnezdo,
bili smo čisti u ljubavi,
brat i sestra ko jedno čedo.

Bila sam tvoja indijanka,
bolničarka i lečnik mali,
mislima nam plovila barka,
svetu smo maštu svu pokrali.

Delili smo jabuku jednu,
tajnu čuvali kao zlato,
pesmom pojili dušu žednu,
zanavek ljubav obećao.

Zrno od maka ruka moja,
stasala bratom da se diči,
na pragu nikad ne sedela,
žena presudi našoj priči.

Okom ti zavlada omraz crn,
mali lečnik ne leči dušu,
postadoh tebi u oku trn,
reč pogazi rođenu kuću.

Majčinska utroba zaplaka,
rasturen dom grudima kida,
pupčana vrpca iskidana,
ne može sve rane da vida.

Mili brate zašto te nema,
grob majke suzno podrhtava,
zaboravljaš i obećanje,
sestra život tebi bi dala.

Zar ljubav žene omraz stvori,
da mrziš svoje, voliš njeno,
korene tuđe, litre krvi,
sve ti je brate oprošteno.

Teško je biti tebi ništa,
sestra za bratom suzu pusti,
grob majke osta’ kao bista,
bolom da spava i da ćuti.


AUTOR: Vesna Jakovljevic ©️®️
17.03.2024.